Leto i proširene vene

Noge postaju teške, umorne, otečene, javlja se utrnulost, neodređeni bolovi u potkolenicama i noćni grčevi u mišićima. Tegobe postoje i kada se proširene vene ne vide, jer su u tom slučaju promenjene duboke vene potkolenica. 

Proširene vene su često oboljenje.Obično se javlja između 20 i 40 godina. Oko 40 posto ljudi starijih od trideset godina ima proširene vene. Od toga su 57 % žene, što je zasluga ženskih hormona. Ženski hormon estrogen dovodi do opuštanja zidova vena i usporava kretanje krvi u njima. Iz tog razloga, kao i zbog pritiska ploda, ženama se u trudnoći vene naglo šire. Proširene vene se javljaju kao posledica nasledne slabosti zida vena i slabije razvijenih ili odsutnih venskih zalistaka. Tokom života delovanjem drugih faktora, kao što su dugotrajno stajanje na poslu, gojaznosti, zapaljenje vena, trudnoća i hormonska terapija, dolazi do njihovog širenja.

Širenju su naročito podložne vene vogu i to posebno vene potkolenica. Zato se uglavnom u njima javljaju osećaj težine, zamor, neodređeni bolovi, mišićni grčevi u toku noći i svrab kože. Tegobe se pogoršavaju u toku stajanja, smanjuju pri hodanju, a nestaju noću za vreme ležanja, pogotovu ako je noga podignuta. Ako se bolovi i noću održavaju treba im tražiti drugi uzrok.

Ako su se vene proširile, nikada se neće povući same od sebe, već će se vremenom stanje pogoršavati, pogotovu ako je nasleđe u pitanju. Međutim, primenom preventivnih mera, proces se znatno može usporiti i ublažiti tegobe. Iako je to relativno laka bolest, može da ima progresivan tok i da daje komplikacije u vidu otoka, zapaljenja vena, ulkusa (defekt kože), dermatitisa i krvarenja. Mnogima proširene vene više smetaju iz estetskih razloga. One postaju izdužene, izvijugane i čvornovate. Zbog pratećeg zapaljenja, kod dugotrajnijeg zastoja venske krvi koža postaje izmenjena. U početku je suva, zatim postaje zadebljana, naborana, prekrivena malim ljuspicama,koje se lako ljušte.Na mestu dermatitisa koža menja boju., postaje svetlocrvena ili mrko pigmentisana.

Da bi se ublažile tegobe leti treba izbegavati sunčanje nogu, tople kupke i depilacij toplim voskom. Posebno u letnjim mesecima treba jesti dosta voća i povrća, koji jačaju zidove vena. Veoma su korisne svakodnevne šetnje u trajanju od pola sata i penjanje stepenicama. Od sportskih aktivnosti posebno su preporučljivi plivanje, lagana gimnastika i vožnja bicikla. Ne preporučuju se sportovi gde dolazi do naglih skokova i udaraca nogom (tenis, odbojka, fudbal i trčanje). Venama prija šetnja po plićaku u ranim jutarnjm časovima, jer talasi blago masiraju noge, pospešuju cirkulaciju i hlade vene. Prilikom sedenja ne treba prekrstiti noge, jer se na taj način prekida cirkulacija krvi u površnim venama, a šire unutrašnje. Treba izbegavati dugotrajno stajanje. Ako to nije moguće, u toku stajanja se više puta podizati na prste. Noge odmarati u kreveti lagano podignute (petnaest stepeni je dovoljno). Izbacili čarape, koje svojim rubom stežu i prekidaju cirkulaciju. Veoma povoljno deluju kreme i gelovi na bazi kestena. Ublažavaju grčeve, osećaj težine i svrab. Najpovoljnija je obuća sa potpeticom visine 4 – 5 cm.

Iako je vrelo letnje vreme jako nepovoljno za prošitene vene, na sreću, postoje načini da se tegobe znatno smanje i uspori dalji tok bolesti.