Obilna i neuredna menstruacija - hipermenoreja, polimenoreja i metroragija

Poremećaji menstrualnog ciklusa su često rani znaci bolesti, deficitnih stanja, emocionalnih problema i trudnoće. Retko koja žena nije imala tokom reproduktivnog perioda bar jednu obilnu ili neredovnu menstruaciju.

Poremećeno krvarenje iz materice se može javiti u smislu produženog ili obilnog krvarenja za vreme menstruacije (hipermenoreja, menoragija) i u vidu neregularnog krvarenja između menstruacija (metroragija). 

Uzrok

Najčešći uzroci produženog krvarenja (hipermenoreje) su miomi, polipi endometrijuma, nepravilno obnavljanje sluzokože materice tokom menstruacije (neregularno obnavljanje endometrijuma), zadebljanje materice (funkcionalna hipertrofija uterusa), bolesti krvi i psihički poremećaji.

Krvarenje koje se javlja češće nego jedanput za 24 dana (Polimenoreja) može biti posledica skraćenog ciklusa: tada je proliferativna faza ciklusa kraća od 10 a sekretorna kraća od 14 dana. Krvarenje može da se javi ranije zbog prevremenog prekida ciklusa fizičkim ili psihičkim stresom.

Neredovno krvarenje u periodu između menstruacija (metroragija), je posledica hormonskih poremećaja ili oboljenja unutrašnjih polnih organa. Među hormonske poremećaje spada cistična hormonska hiperplazija endometrijuma, ovulaciono krvarenje, primena estrogena u terapijske svrhe, anovulatorno krvarenje i hipotireoidizam. Od ginekoloških oboljenja koja izazivaju metroragiju najčešća su: polip grlica i endometrijuma (cervikalna i endometrijalna polipoza), submukozni miomi, karcinom i sarkom grlica i tela materice i jajovoda, zapaljenje sluzokože materice (endometritis) nastalo posle abortusa, zbog  tuberkuloze ili izazvano suženjem grlića materice (stenoza cerviksa).

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu opisa krvarenja, što nekada nije lako, jer je to subjektivno, ginekološkog pregleda, zatim je potreban preled vaginalnog sekreta i papanikolau, pregled urina, kompletne krvne slike sa leukocitarnom formulom, hematokrita, vremena krvarenja i koagulacije, broja trombocita i brzine sedimentacije eritrocita, kao i hormona štitne žlezde.

Biopsija i kiretaža su obično neophodne za definitivnu dijagnozu uzroka krvarenja. Polipi, miomi i submukozni fibromi, najčešće se dijagnostikuju na ovaj način. U slučaju sumnje na karcinom cerviksa ili endometrijuma ponekad je potrebna biopsija cerviksa i eksplorativna kiretaža posebno cerviksa a posebno endometrijuma.

Komplikacije

Produženo i obilno krvarenje može dovesti do anemije koja može dovesti do različitih infekcija. Benigni tumori mogu biti uzrok steriliteta, a maligni uzrok po život opasnih metastaza.

Lečenje

U slučaju jakog krvarenja postaviti bolesnicu u ležeći položaj sa glavom niže postavljenom od karlice i nogu, dati sedative, infuzije i transfuziju.  Najbolji način zaustavljanja krvarenja je kiretaža. Histološkim pregledom materijala dobijenog kiretažom postavlja se dijagnoza. Nakon kiretaže se može sprovesti višemesečna hormonska terapija. Ako je nepravilno krvarenje izazvano smanjenom funkcijom štitne žlezde, započinje se lečenje tiroidnim hormonima.

Prognoza

Ukoliko uzrok krvarenja nije karcinom, kiretaža normalizuje menstrualni ciklus, bez ikakve druge terapije u 50 do 60% slučajeva. Primenom progesterona ili tireoidnog hormona (ako je potreban) nakon kiretaže, normalizacija se postiže još kod 10 do 15%.

Krvarenje posle menopauze

Krvarenje koje se javlja 6 ili više meseci po prestanku menstruacije je najčešće posledica karcinoma cerviksa ili endometrijuma (35 do 50%), a zatim zbog veće doze estrogena, ili njihove nepravilne primena. Ostali uzroci su: atrofični kolpitis, povreda, polipi, arterijska hipertenzija, submukozni miomi, trofične ulceracije cerviksa koje nastaju kao posledica prolapsa materice, bolesti krvi i tumori jajnika koji produkuju estrogene. Krvarenje je obično bezbolno. Bolovi mogu postojati kod postojanja infekcije ili tumora. Krvarenje može biti različito izraženo, od ružičastih mrlja na vešu do masivnog, koje traje danima ili mesecima.

Laboratorijskim pregledom vaginalnog razmaza mogu se otkriti maligne ćelije, bakterije i ćelije endometrijuma (bazalne, dok orožalih ima samo kod terapije estrogenom ili tumora jajnika koji produkuje taj hormon). Za postavljanje dijagnoze može se koristiti uvođenje sonde u matericu, aspiraciona biopsija ili sukciona kiretaža.

Lečenje je bolničko. Isključuje se sva hormonska terapija. Kiretaža i aspiracija polipa (ako je prisutan) dovodi do izlečenja u 50% bolesnica. Ako bolesnica nije pod hormonskom terapijom, a i nakon druge kiretaže nije došlo do prestanka krvarenja vrši se odstranjenje materice i jajnika (histerektomija i adeneksektomija).