Migrena – uglavnom bolest žena

Migrena je jedna od najčešćih vrsta glavobolje koja dva do tri puta češće pogađa žene nego muškarce. To je verovatno posledica delovanja hormona, jer se migrenozni napadi često javljaju u vezi sa menstruacijom, u početku, sredini ili na kraju ciklusa. Migrene su znatno češće u srednjim godinama nego u detinjstvu i trećem dobu.

Migrena prati čovečanstvo od davnina. U delima Hipokrata (460 – 370 godina pre Hrista) se nalazi opis migrene u vidu bola u jednoj polovini glave, praćenog poremećajem vida i povraćanjem. Kroz istoriju mučila je mnoge slavne ličnosti kao Julija cezara, Šopena, Čajkovskog, Tolstoja, Karla Marksa, Alfreda Nobela, Sigmunda Frojda, Ničea... 

Kako nastaje migrena 

Postojanje više teorija nastanka migrene ukazuje na složenost i nejasnost njenog uzroka i mehanizma razvijanja bola. Postoji mogućnost da je migrena vaskularna glavobolja. Najpre se javi suženje krvnih sudova koje izaziva auru i nedovoljnu količinu kiseonika u ćelijama, a zatim se krvni sudovi šire i javlja se bol. Bol se pojačava izlučivanjem određenih supstanci. Kod glavobolja tenzionog tipa bol je posledica kontrakcije mišića. Bol može biti posledica upale živaca i delovanja na zidove krvnih sudova. Ističe se i važnost delovanja neurotransmitera 5-hidroksitriptamina (posrednik u prenosu nadražaja u mozgu), čija se količina smanjuje u napadu migrene. Ima i studija po kojima je migrena posledica promene aktivnosti hipotalamusa. Verovatno će neka novija istraživanja potpuno objasniti mehanizam nastanka migrene. 

Uzroci migrene 

Postoje brojni faktori i kombinacije tih faktora koji mogu podstaći pojavu migrene. Stres može biti uzrok kod mnogih ljudi. Međutim, kod nekih se glavobolja javi vikendom ili kad su na odmoru, kad bi se očekivalo da su opušteni. Intenzivne emocije kod nekih mogu biti krivac za pojavu ove jake glavobolje. Neki autori ističu da se migrena češće javlja kod ambicioznih, osetljivih i temperamentih osoba koje sebi zadaju mnoge obaveze. Promena vremena, atmosverskog pritiska može izavati migrenu, pre svega vetrovito, vlažno ili hladno vreme, kao i duže izlaganje vrućini i suncu. Kod mnogih žena je bitan hormonski uticaj pa se migrena javlja u određenom delu menstrualnog ciklusa. 

Pojedina hrana, posebno zreli sirevi, čokolada, kafa, alkohol, crno vino, gotova hrana (zbog sadržaja mononatrijum glutaminata), suhomesnati proizvodi, jezgrasto voće i sladoled pogoduju pojavi glavobolje. Takođe u vezi sa ishranom i preskakanje obroka, post i kolebanje nivoa šećera kod držanja dijete u cilju mršavljenja. Pušenje, izlaganje delovanju dima, jaki mirisi deluju okidački, zatim nedovoljno sna i odmora, ali i predugo spavanje, predugo gledanje TV, izlaganje svetlosti (kompjuter, light-show)... I drugi faktori koji remete čovekov ustaljeni životni ritam mogu izazvati migrenu. 

Kod svake osobe kao uzrok migrene može da dominira drugi faktor ili kombinacija određenih faktora. Ne retko se i pored detaljne analize ne može naći uzrok migrene. Osobe sa migrenom treba da izbegavaju ono što im izaziva glavobolju (ako je to moguće) i da se trude da vode što zdraviji život.

Migrena remeti kvalitet života, pogotovu ako se često javlja. Međutim ova hronična, ponavljajuća glavobolja nije opasna. Ne predstavlja simptom neke druge bolesti. Između napada bolesnik nema nikakve simptome bolesti. Migrena se najčešće javlja pre dvadesete godine, nekada još od detinjstva. Retko se prvi put javlja posle pedesete godine. Kod nekih može trajati od detinjstva do starosti. 

Migrena bez aure 

Migrenu bez aure karakteriše pulsirajući bol, koji se javlja u jednoj strani glave (hemikranija), koji remeti svakodnevni život. Najčešće počinje ujutro i pojačava se pri fizičkom naporu i kretanju. Obično se uz glavobolju javlja bar jedna od sledećih tegoba: mučnina i/ili povraćanje, osetljivost na svetlo i/ili na buku i/ili mirise. Neposredno pre i za vreme napada može se zapaziti pojačana hidratacija tela. Ako se ne leči, ovaj migrenozni napad može da traje od 4 do 72 časa. Napadi su periodični, ali nisu redovni. I bez lečenja su mogući duži periodi bez glavobolje. Kod žena sa ovim tipom glavobolje za vreme trudnoće napadi ili prestaju ili su znatno ređi. 

Migrena sa aurom 

Aura koja predhodi glavobolji se ispoljava najčešće kao smetnja u vidu. Te smetnje mogu biti u obliku mrlja u vidnom polju koje se povećavaju, kao zamućen vid, ili čak kao potpuno slepilo na jednom oku. Mogu se javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cik-cak linije. Nekada su prisutni utrnulost i slabost u ruci i nozi, utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promena raspoloženja, vrtoglavica i osećaj nelagodnosti u grudima. Aura obično traje oko pola sata, najduže do sat vremena, i nakon nje se javlja glavobolja, mučnina i osjetljivost na svetlo i/ili zvuk i/ili miris. Nekada se glavobolja javi kasnije ili se napad završi samo aurom. Glavobolja je najčešće jednostrana. Može se proširiti i na drugu stranu glave, ali je jača na onoj strani na kojoj je počela. Bolesnici su razdražljivi, osećaju slabost, odgovara im samoća. Vidi im se na licu da su bolesni, jer su bledi podbuli sa izraženim podočnjacima. Ova vrsta migrene traje 8 do 24 sati. 

Komplikovana migrena 

Kod komplikovanih migrena aura je produžena. Ispoljava se neurološkim ispadima u vidu oduzetosti jedne strane tela, vrtoglavice, smetnje ravnoteže, šumovima u ušima, pa čak i poremećajima svesti i ispadima pojedinih moždanih živaca. 

Migrena se može javiti u obliku tzv. migrenoznog statusa.Migrenozni status traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je stalna ili sa prekidima kraćim od 4 sata. U toku migrenoznog statusa, istina retko, može doći do moždanog udara. Neurološki ispad se ponekad može zadržati danima (čak do 7 dana) nakon prestanka bola. 

Glavobolja tenzionog tipa 

Glavobolja tenzionog tipa - psihomigrena je posledca kontrakcije (stezanja) mišića. Traje od pola sata do nedelju dana. Ova glavobolja može da bude toliko česta da je oboleli može imati 180 dana godišnje. Nekada je prisutna gotovo neprekidno, ali nema uvek jak intenzitet. Zove se i neurotična i stresna glavobolja, jer je posledica dugotrajne napetosti mišića glave i vrata uslovljene stresom (psihičkom napetošću). Bol se javlja u vidu pritiska, koji je najizraženiji u predelu čela, a može u u potiljku. Osobe koje imaju ovu migrenu bol osećaju kao obruč koji im steže glavu. Osim bola mogu da imaju mučninu (ali ne povraćaju), osećaju punoću u stomaku, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivi su, teško se koncentrišu i slabo pamte. 

Kod hronične glavobolje tenzionog tipa bol je prisutan gotovo neprekidno, ali nema uvek jak intenzitet (varira od gotovo neprimetnog do izuzetno jakog). 

Dijagnoza 

Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda, osnovnih laboratorijsko-biohemijskih analiza krvi, Doppler-sonografije krvnih sudova glave i vrata, EEG (procena moždane cirkulacije) i rendgen grafija vratne kičme. Nekada je potrebna čak i kompjuterizovana tomografija mozga (CT) ili magnetna rezonanca mozga (MRI). Međutim nijedna metoda sama ne može sigurno dijagnostikovati migrenu van napada. 

Terapija migrene 

Ako su migrenozni naspadi učestali svakodnevno se koriste lekovi koji treba da spreče napad, a ako su retki leči se glavobolja kada do nje dođe. Koristi se asetilsalicilna kiselina obično u kombinaciji s blagim sredstvima za umirenje ili s kofeinom. Iako su blagi, kod nekih deluju brzo i efikasno. Zatim se primjenjuju nesteroidni antireumatici, npr. ibuprofen, diklofenak i ketoprofen. 

Alkaloidi ražene glavice, tzv. ergot alkaloidi, ranije smatrani najspecifičnijim sredstvima za lečenje migrene, se uzimaju što pre, kod pojave aure, jer uzeti u toku napada deluju znatno slabije. Loša strana ovih lekova se ogleda u tome što pri dugotrajnoj upotrebi i sami mogu da izazovu glavobolju, što zahteva posebno lečenje. 

Agonisti specifičnih serotoninskih 5-HT 1 B/D receptora, se koriste kod osoba kod kojih drugi lekovi ne deluju ili im izazivaju neželjene efekte. Na tržištu su prisutni u obliku potkožnih injekcija, tableta, čepića i nazalnog spreja. Iako retko, ipak daju neželjena dejstva u obliku umora, vrtoglavice, pospanosti, bolova i trnjenja u prsima i bolova u vratu. 

Ako se migrenozni napad javlja više od tri puta mesečno svakodnevno se uzimaju lekovi iz grupe beta-blokatora, antidepresiva, dihidroergotamina i sl. Koriste se preventivno (u cilju sprečavanja migrenoznog napada). 

Kod tenzione glavobolje, pogotovu ako su prisutne i degenerativne promene na vratnom delu kičme dosta se može učiniti metodama fizikalne medicine. Dobri rezultati u lečenju migrene mogu se dobiti i alternativnim metodama lečenja: akupunkturom, transkutanom stimulacijom nerva, homeoterapijom i terapijom pomoću elektromagnetnih polja. 

Da li se migrena može sprečiti? 

Za sprečavanje migrene je važno voditi zdrav i harmoničan život. Koristiti neku od metoda opuštanja kao što su autogeni trening, joga, transcedentalna meditacija, bio-feedbacka i sl. Na neke okidače migrene, kao što su meterološki uslovi i hormoni, ne može se uticati. Međutim, treba izbegavati one koji mogu da se izbegnu kao pojedina hrana, neprospavane noći, predugo izlaganje svetlu…