Arterijska hipertenzia - deset zabluda o njoj

Arterijska hipertenzija je specifična bolest. Većina ljudi je o njoj čula iz rekla – kazala izvora i uverena je da zna bolje da je leče od doktora. Visok krvni pritisak je bolest o kojoj postoje brojne zablude.

1. Arterijsku hipertenziju imaju mnogi - od toga se ne umire

Arterijska hipertenzija je bolest koja se ispoljava vrednostima krvnog pritiska iznad 140/90. Njene posledice su poremećaj rada vitalnih organa: srca, krvnih sudova, bubrega i mozga. Danas su hipertenzija i njene komplikacije, infarkt miokarda, šlog i oštećenje bubrega jedan od glavnih uzroka smrtmosti u Srbiji. Pri tome se obično tragedija dešava neočekivano.

2. Arterijska hipertenzija je bolest starih ljudi

Arterijska hipertenzija se sve češće sreće kod mladih ljudi. Nije retko da se otkrije kod osoba sa tridesetak godina. Zašto je to opasno? Ako je čovek dobio povišen pritisak sa 30 – 35 godina i sledećih 15 godina nije za to znao, pa se nije ni lečio, on će u srednjim godinama biti srčani bolesnik, možda imati moždani udar i u suštini biti invalid. Ponekad i umre ne dočekavši te godine. Kako to na vreme otkriti i sprečiti. Mislim da bi svako stariji od 25 godina trebao da izmeri krvni pritisak dva puta godišnje.

3. Glavni uzroci arterijske hipertenzije su nasleđe i stres

Nasledni faktor igra važnu ulogu, to je sigurno. Međutim, sama po sebi nasledna predispozicija ka arterijskoj hipertenziji ne znači da će čovek obavezno oboleti. Ali kad se nasleđu pridruže drugi faktori...

Jedan od faktora rizika je prevelika upotreba – zloupotreba soli. Malo ko zna da čak i ne dosoljavajući hranu posebno, mi unosimo tri puta više kuhinjske soli nego što je potrebno našem organizmu. Višak natrijuma u organizmu, koji je sastojak kuhinjske soli je jedan od najjačih faktora rizika za nastanak arterijske hipertenzije. Što se tiče stresa... nema sumnje da je on često okidač procesa nastanka hipertenzije.

4. Čoveka sa arterijskom hipertenzijom ima crvene oči, glavobolju i vrtoglavicu – on oseti kad ima pritisak

Osobe koje pate od arterijske hipertenzije neznaju to uvek, čak i kada dugo imaju znatno povišen pritisak. One se mogu dobro osećati veoma dugo. U tome je podmutlost bolesti. Kad se jave tegove, vreme za sprečavanje bolesti je već prošlo. Druga je stvar što, naravno, postoje znaci na koje oboleli, koji zna da ima povišen pritisak, treba da obrati posebnu pažnju. To je naglo pogoršanje vida, smanjenje snage ili osetljivosti u rukama ili nogama, jednoj ili obe, simetrično ili asimetrično, neobjašnjivo smanjenje mokrenja, zadihanost, pogotovu ako se održava i posle napora. To ustvari nisu simptomi arterijske hipertenzije, već znaci njenih komplikacija.

5. Normalan pritisak je za svakoga različit - neko sa 120/80 pada u nesvest, a sa 180/100 se oseća odlično

Naravno nema pravila bez izuzetaka, ali treba znati šta je normalno. Normalan krvni pritisak je ne veći od 140/90 i ne manji od 90/60. Ako osoba ima neku težu bolest povezanu sa hipertenzijom, kao npr. šećernu bolest pritisak ne bi trebao da bude veći od 130/80. To se isto odnosi na pritisak izmeren kod kuće. Ako su vrednosti veće to je hipertenzija. Tu nema sumnje, dijagnoza je arterijska hipertenzija i bolesnik treba aktivno da se leči.

6. Svaki čovek kome je nekad izmeren povišen pritisak boluje od arterijske hipertenzije

Naravno da to nije tako. Hipertenziju mora da dijagnostikuje lekar. Dijagnoza se postavlja na osnovu merenja krvnog pritiska pod određenim pravilima. Prvo pravilo je da pritisak ne treba meriti na brzinu i pacijent mora pre toga da miruje pola sata. Takođe je beskorisno meriti pritisak čoveku koji je pre toga pio čaj, kafu, alkohol ili je pušio. Korisno je 24-časovno merenje krvnog pritiska pomoću Holter monitoring EKG-a.

7. Hipertenziju leči lekar – to mu je posao, da o svemu brine

Naravno to je tačno, ali i bolesnik ima svoje dužnosti. Hipertenzija se leči u saradnji lekara i bolesnika. Važno je da se bolesnik pridržava svih saveta lekara, da redovno pije lekove i vodi dnevnik o tome kako se oseća i koje su vrednosti pritiska izmerene kod kuće, kako bi lekar mogao pravilno da oceni efekat terapije.

8. Ako je pritisak visok treba piti lekove, ako nije ne – zašto džabe gutati lekove

Nažalost taj princip je praksa mnogih pacijenata. Međutim, kada čovek dobije arterijsku hipertenziju, ona mu ostaje za ceo život. U suštini zahteva doživotno lečenje, koje ima za cilj postizanje i održanje normalnog pritiska.

Neophodno je koristiti sve lekove koje je propisao lekar. Oni deluju zajedno, pojačavajući jedan drugome dejstvo i ako pijete tri od propisana četiri leka to ne znači da ćete biti tri četvrtine zdravi. To je kao kad u mašini nedostaje jedan zupčanik – ceo mehanizam staje.

9. Lekar sve brani hranu, piće, cigarete, letovanje na moru, kupanje u banji...

Što manje soli to je bolje. Što se tiče alkohola on se ne zabranjuje u potpunosti, već se preporučuje umereno konzumiranje. Postoje podaci da crveno vino ako se konzumira umereno, jedna do dve čaše dnevno, štiti krvne sudove. Fizička aktivnost se ne zabranjuje, baš naprotiv preporučuje se. Ona treba da bude umerena kako ne bi dovela do prevelikog zamaranja. Neophodno je pobrinuti se i da se normalizuje telesna težina.

10. Ako se već leči, onda treba koristiti narodne lekove, kao što su se vekovima lečili naši preci

Pre sto godina životni vek zemljoradnika i radnika nije prelazio 40 godina. Oni nisu ni živeli toliko da bi imali komplikacije hipertenzije, osim toga živeli su u drugačijoj sredini. Zagađenje životne sredine nije bilo ovoliko. Sve ono što je zdravo, npr. beli luk može da se koristi, ali zajedno sa lekovima, a ne umesto njih.