Zašto se ponavljaju infekcije mokraćnih puteva

Ponavljanje infekcija mokraćnih puteva najviše muči mlade žene i žene u postmenopauzi. Preventiva tih infekcija može da bude antimikrobnim sredstvima, alternativnim sredstvima i imunostimulirajućim sredstvima.

Infekcije mokraćnog sistema mogu da se jave kao akutno nekomplikovano zapaljenje bešike (cistitis), pijelonefritis takođe kao akutno i nekompliovano zapaljenje, komplikovna infekcija mokraćnih puteva, povratna urinarna infekcija i bakterije u mokraći bez ikakvih tegoba (asimptomatska bakteriurija). Podela mokraćnih infekcija je važna zbog pravilnog odabira terapije. 

Šta je rekurentna infekcija?

Ako osoba ima dva ili vise puta infekciju mokraćnih puteva tokom šest meseći ili najmanje tri infekcije za godinu dana govorimo o ponavljanim infekcijama (rekurentne infekcije). To su infekcije koje se javljaju kod žena koje nemaju neki vidljivi uzrok kao sto je kamen, tumor ili vezikoureteralni refluks.

Rekurentna infekcija se javlja kao relaps i reinfekcija. Kod relapsa infekcija se javlja tokom dve nedelje nakon prestanka lecenja predhodne. Obično je izazvana istom bakterijom. Reinfekcija se javlja kasnije - više od dve nedelje nakon završetka lečenja predhodne. Uzročnik infekcije može da bude isti ili neki drugi. Rekurentne infekcije su najčešće reinfekcije. Najčešće jeu to zapaljenje bešike (cistitis), koje se ponekad komplikuje pijelonefritisom.

Značaj ponavljnih infekcija

Rekurentne infekcije (ponavljane infekcije) utiču na kvalitet života, zahtevaju bolovanje, izazivaju trošak i teško se leče zbog sve veće rezistencije izazivača na antibiotike. Ako u mokraćnim organima nema anatomskih i funkcionalnih nepravilnosti rekurentne infekcije ne dovode do bubrežne bolesti ili hipertenzije.

Uzročnici ponavljnih infekcija

Poznato je da se najčešće vraća infekcija izazvana ešerihijom koli (E. colli). Rekurentne infekcije znatno ređe izazivaju Proteus mirabilis, Klebsiela pneumoniae, Morganella morgani, Pseudomonas aeruginosa i enterokok.

Izazivači su uglavnom crevne bakterije. Iz zavrčnog dela debelog creva dospevaju do spoljašnjeg otvora mokraćne cevi i duž nje dolaz do bešike gde izazivaju zapaljenje. Bakterije mogu da dospeju i preko tkiva koje se nalazi oko mokraćne cevi.

Bakterije iz debelog creva mogu lako da dospeju u vaginu ako u njoj nema dovoljno zaštitnog laktobacila (treća grupa sekreta). Tu se crevne bakterije namnože, a zatim prelaze na mokraćne puteve. Žene sklone ponavljanim uroinfekcijama i u periodu kada nemaju infekciju u vagini imaju više bakterija izazivača mokraćnih infekcija u odnosu na žene koje nemaju rekurentne infekcije.

Neke ginekološke infekcije mogu da imaju tegobe slične zapaljenju bešike i to treba da se isključi. To su infekcije hlamidijom, mikoplazmom i gonorejom.

Bakterija koja je izazvala prvu infekciju najčešće dovede do ponovne u roku od tri meseca. Medjutim, ona može i pored dobre terapije, godinama da živi u debelom crevu i da iz njega povremeno naseli vaginu i mokraćne puteve. Ešerihija ima sposobnost da se zakači za zid bešike tako da ne može da se ispere mokraćom. Intracelularne bakterije stvaraju biofilm na površini bešike ispod koga neometano žive i posle izvesnog vremena ponovo dovode do infekcije.

Predispozicaja - sklonost ka bolesti

Nasleđe ima uticaja. Bliske rođake mnogih bolesnica takođe pate od ponavljanja uroinfekcija. Te osobe na ćelijama mokraćnih puteva imaju više receptora za koje može da se zakači ešerihij koli (te žene su nesekretori ABH-antigena krvnih grupa što se nasleđuje).

Kod nekih žena ponavljanje infekcija je olakšano većom blizinom mokraćne cevi i debelog creva i većim zaostajanjem mokraće u bešici nakon mokrenja (količina mokraće koja ostaje u bešici nakon mokrenja se naziva rezidualni volumen).

Kod mladih žena utiče učestalost polnih odnosa, zatim korišćenje dijafragme sa spermicidnim sredstvom, kondoma sa spermicidnim sredstvom, nedavno korišćenje antibiotika remeti normalnu mikrofloru vagine i time povećava rizik za ponavljanje uroinfekcije.

Ostali faktori rizika su novi seksualni partner i prva infekcija mokraćnih puteva pre petnaeste godine života. Suprotno uvreženom mišljenju studije nisu pronašle vezu između ponavljanja infekcija i učestalosti mokrenja, mokrenja nakon seksualnog odnosa, odlaganja mokrenja, ispiranja vagine, pravilnog brisanja i nošenja tesnog veša.

Kod žena u postmenopauzi rizik povećava urinarna inkontinencija (stres, urgentna ili obe), povećanje rezidualnog volumena, cistokele i urogenitalne hiruške intervencije. Kod nepokretnih žena utiče kateterizacija.

Prevencija i lečenje rekurentnih infekcija