Alkoholizam

Alkoholizam nije loša navika, već najrasprostranjenija hronična bolest zavisnosti. Po broju obolelih zauzima treće mesto iza kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Zbog razornog dejstava na psihičko i fizičko zdravlje i socijalni status osobe koja pije, njene porodice, pa i okoline zahteva posebnu pažnju. Osoba koja redovno i nekontrolisano pije nikada za sebe ne priznaje da je alkoholičar. I porodica dugo skriva i ne priznaje postojanje problema. Evo najznačajnijih osobina alkoholičara koje pokazuju njegovu zavisnost:

  • Fenomen prve čaše - Alkoholičar može da ne pije danima, ali kada popije jednu čašu gubi kontrolu nad uzimanjem alkohola, ne može da se zaustavi dok se ne napije. U početku se napija ređe, što on ističe kao dokaz da nije zavistan. Međutim, zavisnost pokazuje nemogućnost da se zadrži na jednoj ili dve čašice.
  • Nemogućnost apstinencije: alkoholičar ne može dugo da izdrži bez pića. U početku pije ređe, a zatim sve češće i češće da bi na kraju pio svakodnevno. Ako ne popije postaje nervozan, razdražljiv, preznojava se, drhti, posebno mu ruke drhte. To je apstinencijalni sindrom koji pokazuje da osoba ima fizičku zavisnost od alkohola. Javlja se kada dođe do pada nivoa alkohola u krvi, što se obično dešava ujutru. Da bi prekinuo neprijatan osećaj nastavlja da pije.
  • Prekid filma: alkoholičarima se često dešava da ne znaju šta su radili jedno vreme tokom pijanstva. Na primer neznaju kako su se vratili kući. Do prekida filma može da dođe pri unosu, za njihove pojmove, male količine alkohola.
  • Porast tolerancije na alkohol: vremenom je potrebna veća količina alkohola da se napiju. Pravdajući se da nisu zavisni, alkoholičari ističu da dobro podnose alkohol, da mogu dosta da popiju a da se ne opiju, a upravo to ide u prilog postojanju bolesti.

U poslednjoj fazi alkoholizma tolerancija na alkohol je jako mala, te se osoba napije od jedne ili dve čaše. To se dešava posle višegodišnjeg konzumiranja alkohola. Pretstavlja znak teškog oštećenja organizma. Da bi se čovek smatrao zavisnim od alkohola potrebno je da ima bar dve osobine alkoličara.

Fizičke posledice alkoholizma

Alkohol uništava gotovo sve organe, ali najpre jetru u kojoj se neutrališe. Nakon duže upotrebe veće količine alkohola razvija se masna jetra (steatoza), kasnije alkoholni hepatitis ili ciroza jetre (alkoholna bolest jetre).

Posle jetre alkohol najviše uništava nerve, zbog čega alkoholičari imaju bolove i trnjenje u nogama, pate od impotencije i mogu da oslepe. Zbog iritacije sluzokože želuca češće boluju od čira i raka želuca. Kao česta komplikacija  alkoholizma javlja se zapaljenje gušterače (pankreatitis). Zbog oštećenja pankreasa skloni su šećernoj bolesti, zatim češće imaju povišen krvni pritisak i slabo srce (srčana insuficijencija).

Psihičke posledice

Alkohol uništava nervne ćelije i dovodi do pojave psihičkih poremećaja. Brzo umiranje nervnih ćelija je razlog što alkoholičari u srednjim godinama pokazuju znake izlapelosti. Može da se javi padavica (alkoholna epilepsija). To je dramatično stanje koje počinje gubitkom svesti, alkoholičar pada, grči se, prestaje da diše, ide mu pena na usta, na krajunapada se umokri. Ako odmah prestane da pije alkoholičar može da spreči da napadi postanu doživotni.

Za alkoholičare je tišična bolesna ljubomora. Oni sumnjaju u ženinu vernost, prate je, proveravaju, traže priznanje, pa čak i ubiju. Očigledno je da je ljubomora nerealna, jer sumnja u sve uključujući bliske rođake, kao ženinog oca ili sina.

Psihički poremećaji idu do alkoholnog ludila - delirijum tremens. Poremećaj počinje večernjim strahom, noćnim morama, obilnim znojenjem. Nakon par dana alkoholičar ne prepoznaje bliske osobe, nezna gde se nalazi, ima iluzije i halucinacije. Vidi srašne stvari oko sebe, ka njemu gmižu zmije, napadaju ga divlje životinje, naleću beli miševi, po njemu laze bube. On halucinacije doživljava kao realne, užasno je uplašen, stresa bube sa sebe, beži od opasnosti...

Lečenje

Alkoholizam je hronična bolest koja može da se izleči. Bolesnik uglavnom nije voljan da se leči, te njegovi najbliži moraju da ga nagovore. Lečenje obuhvata alkoholičara i njegovu porodicu, jer svi treba da promene svoje ponašanje. U lečenju je najvažnije da se bolesnik suzdržava od pijenja alkohola. To nije lako, jer je alkoholičar zavistan od alkohola. Snažnom iskušenju može da se odupre zahvaljujući psihičkom i fizičkom lečenju i podršci porodice.