Fizička aktivnost i zdravlje

Ljudi koji redovno vežbaju štite svoje zdravlje od oko 20 fizičkih i psihičkih bolesti, uključujući neke vrste raka i demenciju i usporavaju starenje organizma. Fizička aktivnost je jedan od najvažnijih koraka u poboljšanju zdravlja.

Analize Britanskih istraživača pokazuju da redovna umerena do intenzivna fizička aktivnost smanjuje rizik od srčanih bolesti i ishemijskog i hemoragijskog moždanog udara (šloga). Povećanje fizičke aktivnosti takođe može da smanji rizik od nekih vrsta raka, osteoporoze, dijabetesa, depresije, gojaznosti i hipertenzije. Pacijenti koji su već oboleli od raka, takođe, mogu imati koristi od fizičke aktivnosti, jer je ona povezana sa manjim rizikom od smrti i boljim oporavkom posle bolesti, ističu lekari.

Pešačenje ili vožnja bicikla najmanje pola sata dnevno smanjuje rizik od malignih tumora, a sat vremena takve fizičke aktivnosti smanjuje rizik za 16%. Najjasnije je uočena veza između fizičke aktivnosti i zaštite od raka debelog creva. Muškarci koji su aktivniji na poslu i ne sede za pisaćim stolom znatno ređe oboljevaju od raka prostate. Za starije osobe fizička aktivnost je važna u borbi protiv demencije i mentalnih poremećaja.

Ljudima je u principu poznato da je fizička aktivnost korisna za zdravlje. Međutim, manje je poznato kolika je to fizička aktivnost. Stručnjaci ističu da osobe starosti između 18 i 65 godina treba da provedu 150 minuta nedeljno u umerenoj fizičkoj aktivnosti (aerobne vežbe), kao što je 30 minuta brzog hoda pet dana nedeljno.

Intenzivnije vežbanje, kao što je 20 minuta trčanja dozvoljeno je tri puta nedeljno. Vežbe jačeg intenziteta su osim trčanja, žustri ples, tenis i skvoš. Gojazne osobe, starije, osobe sa povredama ili bolestima zglobova i kičme ove vežbe mogu da rade samo uz dozvolu lekara. Intenzivniji trening je neophodan odraslim osobama da održe pravilan rad glavnih mišićnih grupa tela. Starijim osobama fiziolozi preporučuju vežbe koje pomažu održanje ravnoteže i gipkost pokreta.

Aerobne vežbe su svaka fizička aktivnost koja dovodi do ubrzanja srčanog rada (ubrzanja pulsa), disanja i aktiviranja mišića, a traje duže od 15 minuta. To ne mora biti samo trčanje ili brzo hodanje, koristan je i življi ples, plivanje, igranje tenisa i vožnja bicikla. Manje interesantno, ali efikasno je pranje prozora, okopavanje bašte, pranje automobila, spremanje kuće (ako je žustro)...

Da bi štitilo od bolesti vežbanje treba da ubrza puls na 50 do 70% od maksimalnog. Maksimalni se izračunava kada se od 220 oduzme broj godina. Maksimalan puls za osobu od 60 godina je 160. Izračunato je ovako: 220 - 60 = 160. Polovina od toga tj. 50% je 80, dok 70% iznosi 112. Znači da puls za osobu od šezdeset godina treba da bude brži od 80 otkucaja u minuti, ali sporiji od 112. Neutrenirane osobe treba da počnu sa manje intenzivnim vežbama, koje sasvim malo ubrzavaju puls.