Biserne papule penisa - Hirsuties papillaris genitali

Sitni plihčici na rubu glavića su često uzrok zabrinutosti mladih muškaraca. Stručno se nazivaju Hirsuties papillaris genitali, a englezi za njih imaju lep naziv: biserne papule penisa (perly penile papules).

Tipično mesto gde se papule javljaju je rub glavića penisa, takozvana korona (kruna) glansa penisa. Papule su sitni izraštaji koji liče na male plihčiće ili bubuljice. Nižu se slično biserima u jednom ili nekoliko nizova celim obodom glavića. Promene su okrugle ili malo izdužene, beličaste, beloružičaste ili žućkaste.

Papule su normalna varijanta kože glavića. Ne predstavljaju polnu bolest, ne predhode nekoj bolesti i nemaju tendenciju pretvaranja u tumor.

Uzrok

Nije poznat uzrok pojave bisernih papula. Zna se da nisu posledica nehigijene i ne dobijaju se seksualnim kontaktom. Češće se javljaju kod neobrezanih muškaraca, po nekim podacima čak do 45%, dok se kod obrezanih srece kod svega 7 do 12%.

Češće se javljaju kod mlađih od trideset godina. Sa starenjem se njihova pojava znatno smanjuje. 

Izgled

Papule se nalaze na rubu glavića, obično poređane u nekoliko redova. Izdignute su iznad ravni okolne kože. Površina im je glatka, sjajna, a boja varira od beličaste, beloružičaste do žučkaste. Imaju oblik kupe, niti ili loptice. Većina muškaraca ima mali broj papula manjih od 1mm. Oko 10% ima brojne, sitne, manje od 1mm papule poređane u nekoliko redova, ali ne prelaze rub glavića. Samo retko mogu biti veće od milimetra i prelaziti van krune glavića. Sa godinama obično postaju manje uočljive.

Značaj papula

Biserne papule ne izazivaju nikakve tegobe. Mladić može pomisliti da je dobio neku polnu bolest. Neretko se zbog njih oseća neprivlačno, te izbegava seksualni odnos.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze je obično dovoljan izgled promena, iako ponekad liče na kondilome ili molluscum contagiosum. Dijagnoza se može potvrditi biopsijom. Histološkim pregledom dobijenog uzorka tkiva uočavaju se prošireni krvni sudovi tankih zidova, brojne ćelije fibroblasta i vezivnog tkiva. HPV (humani papiloma virus) koji izaziva kondilome se ne može izolovati iz papula.

Lečenje

Lečenje papula nije potrebno, jer ne predstavljaju patološku promenu. Ako postoji bol, svrab ili crvenilo, to nisu papule, već neka bolest koja zahteva dermatološko lečenje. U slučaju da zabriljavaju pacijenta ili mu izazivaju psihičke probleme, mogu se ukloniti laseroterapijom, elektroterapijom, kiretažom (struganjem) ili hiruških isecanjem. Kreme ili lekovi, kao i krioterapija (smrzavanje) nisu efikasni.

Ako iz estetskih ili nekih drugih razloga žele da uklone papule, muškarci treba da se jave kožnom lekaru ili plastičnom hirurhu. Ne treba sami da pokašavaju da ih uklone.To je bolno i može izazvati infekciju. Osim toga paplule se ubrzo mogu ponovo javiti.