Gljivična infekcija stopala - atletsko stopalo

Gljivična infekcija stopala, koja se najčešće javlja između prstiju, uzrok je nesnosnog svraba. Naziva se i atletsko stopalo zato što su ranije ovu bolest uglavnom imali sportisti, koji su veći deo dana u sportskoj obući gde im se noge pojačano znoje. Vlažna stopala pogoduju razvoju gljivične infekcije, koja se naziva tinea pedis. Na koži oštećenoj gljivicama mogu se namnožiti bakterije, pogoršati simptome i otežati lečenje.

Uzrok 

Gljivične infekcije stopala su veoma česte, pogotovu kod muškaraca. Izazivači su T.mentagrophytes, T. Rubrum i epidermophyton floccum. Bolest je zarazna. Može se dobiti ako se hoda bos po mokrom podu (npr. oko bazena) ili nosi tuđa obuća. Atletsko stopalo je češće  kod ljudi čija se stopala pojačano znoje. Mnogi imaju infekciju bez ikakvih tegoba (asimptomatska infekcija).

Infekcija je najčešće lokalizovana između prstiju stopala, ali se može proširiti na tabane i nožne nokte. Može se preneti i na druge delove tela, kao što je pazuh ukoliko se osoba počeše na inficiranom stopalu, a kasnije dira druge delove tela.

Tegobe

Gljivičnu infekciju stopala prati svrab, peckanje ili bockanje. Sa širenjem infekcije ove tegobe postaju još izraženije. Promene mogu različito da izgledaju.

Česta lokalizacija infekcije je između prstiju i to najviše oko malog i domalog (taj oblik infekcije se zove interdigitalni). Na koži postoje pukotine, nekada mehurići koji pucaju. Kasnije, zbog oštećenja,  koža dobija beličast izgled. Izgleda kao da je kuvana. Nekada se javlja i bol. Promena je uvek sa donje (tabanske) strane stopala, nikada odozgo, obično nije simetrična. Može spontano da se povuče ili da traje godinama.

Nekada su promene lokalizovane na srednjem delu stopala u vidu grupisanih mehurića. (ovaj oblik infekcije se naziva vezikulobulozni ili dishidrotični). Nakon pucanja mehurića dolazi do ljuštenja kože. Infekcija se nikada ne širi na čitavo stopalo. Tegobe su izraženije leti.

Nekada se gljivična infekcija javlja na stopalima obostrano u vidu krpičastog ljuštenja kože (to je hiperkeratotični oblik). Koža je suva, zadebljala, smanjene elastičnosti i na njoj se javljaju bolne pukotine. Bolest ima hroničan tok. Često su zahvaćeni i nokti.

Nokat zahvaćen gljivičnom infekcijom postaje žut ili smeđ, zadebljao, nekada sa belim pegama. Ispod njega se nakupljaju izumrle ćelije, koje imaju izuzetno neprijatan miris.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu izgleda stopala. Nekada je potrebno uzimanje uzorka kože ili strugotine nokta koje se posmatraju pod mikroskopom i izoluje izazivač bolesti.

Lečenje

Bolest se leči antimikoticima u obliku krema ili rastvora (klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili ciklopiroks-olamin). Koriste se jednom ili dva puta dnevno u trajanju  4 do 5 nedelja. Kod oblika sa suvom kožom duže tj. 6 do 8 nedelja. Kod ovog oblika je potrebno i sistemsko lečenje tj. antimikotici u obliku tableta. U svakom slučaju, lečenje mora da traje još dve nedelje posle izlečenja (gubitka promene). Kod infekcije između prstiju, važno je razdvojiti ih gazom. U svim slučajevima je bitno da stopala budu suva. Ako se nadoveže bakterijska infekcija koriste se i antibiotici.

Preventiva

Stopala treba prati najmanje jednom dnevno sapunom i toplom vodom. Nakon pranja ih dobro osušiti. Dobro je tokom dana par puta izuti cipele i čarape i držati noge na vazduhu. Nositi pamučne ili vunene čarape i često ih menjati. Izbegavati gumenu i drugu obuću u kojoj se noge znoje. Obuću, posebno sportsku često čistiti, sušiti i posipati antimikotičnim ili neutralnim puderom. Ne nositi tuđe cipele i čarape. Ne hodati bos na bazenu i sličnim vlažnim mestima.