Zavisnost od kocke i klađenja

Razni oblici kockanja i klađenja su u Srbiji doživeli ekspanziju u zadnjih petnaestak godina. Kladionice i kockarnice su podelile Srbiju na one koji zarađuju od kocke i one koji od nje boluju. Ovih drugih je sve više, a posebno zabrinjava da ih ima mnogo među mladima.

Nema preciznih podataka o razmeri ove epidemije, ali na njeno postojanje ukazuje i porast broja osoba koje se javljaju na lečenje od ove bolesti zavisnosti, u proseku sa kockarskim "stažom" od sedam i po godina. 

Na lečenje se najviše javljaju osobe starosti između 30 i 40 godina Poslednjih godina je sve veći broj dvadesetogodišnjaka koji se leče, a najmlađi pacijent je imao svega jedanaest godina. Zavisnici od kockanja i klađenja uglavnom pripadaju srednjoj klasi. Na lečenje dolaze kada upadnu u probleme koje ne mogu sami da reše i na to ih obično natera porodica. Nekada je to pretnja supružnika razvodom, roditelja izbacivanjem iz kuće ili depresija i pokušaj samoubistva zbog velikih gubitaka na kocki.

Naš zakon ne dozvoljava maloletnicima klađenje i kockanje, ali se kontrola njegovog sprovođenja i sankcionisanje slabo sprovodi, tako da mnogi mladi počinju da se klade još u osnovnoj školi, u srednjoj su već "okoreli" kockari, koji završavaju sa zelenašima na vratu. Tipičan patološki kockar počinje sa manjim ulozima. To je novac za užinu kod dece ili sitni ulog kod starijih koji žele da se zabave. Oni u početku veruju da imaju više sreće od ostalih i da mogu da pobede svaki sistem. Misle da mnogo znaju o sportu pa im to uliva samouverenost da će sasvim sigurno pogoditi ishod sportskog meča. Ako imaju tu nesreću da u početku klađenja dobijaju to ih ponese, stiču utisak da su jako uspešni kladioničari i kreću putem opsednutosti kockom. Drugovi im se dive zboh uspeha u klađenju. Nekada i sami roditelji misle da to nije strašno i da možda čak i nije loše kao zanimacija da se dete ne bi odalo alkoholu ili drogi. Neznaju da ih od tih zavisnosti malo deli. Mnogi mladi posežu za psihoaktivnim supstancama kako bi mogli duže da budu budni i ne odvajaju se od aparata za kockanje.

Nakon faze dobitaka, pre ili kasnije sledi faza gubitaka. U toj fazi čovek povećava ulog, juri za dobitkom, veruje da gubitnička faza samo što nije prošla. Sujeveran je, sve mora da bude isto kao kada je dobijao, ista kladionica, isti sto, isti krupije. Treća faza je faza očajanja i depresije, kada kockar počinje da se otuđuje od svoje okoline i okreće svojoj patnji i ideji kako da povrati izgubljeni novac.

Patološki su kockari, kaže nauka, zavisni od adrenalina jer u trenucima "akcije" ovaj hormon se luči u većim količinama i može da izazove zavisnost. Kockar neprekidno juri za tim osećajem, koji mu daje adrenalin. Kasnije mu je samo bitno da može neprekidno da igra. I sam dobitak mu više ne izaziva sreću, on postaje samo neophodan da bi dalje mogao da igra.

Osobine patološkog kockara

Patološki kockar nije sposoban da prihvati realnost, emocionalno je nezreo i nema dovoljno samopouzdanja. Najbolje se oseća kada se kocka. Živi u svetu snova koji zadovoljava njegove emocionalne potrebe. Međutim, po pravilu, nikada ne dosegne dobitak koji bi mu omogućio da ispuni snove o bogatom i lagodnom životu, verovatno zbog toga što uvek ima potrebu da dobije još veći dobitak.

Lečenje

Patološko kockanje se leči po sličnoj metodologiji kao druge bolesti zavisnosti: alkoholizam, narkomanija i pušenje. U lečenju učestvuje cela porodica - programom sistemske porodične terapije. Zavisnik najpre prođe koz proces preciznog dijagnosticiranja bolesti na bolničkom lečenju. Zatim se uključuje u dnevnu bolnicu. Proces lečenja se nastavlja narednih godinu dana kada pacijent učestvuje u rehabilitacionoj grupi nalik onima iz američkih filmova. Posle ove faze on se uključuje u klub zavisnika od kockanja, u kome učestvuju ljudi koji su prošli kroz identične probleme i terapiju oporavka.