Opadanje kose

Muški tip ćelavosti (Alopecija androgenetica) je najčešći tip opadanja kose čoveka. Sam naziv sugeriše bolest muškaraca, međutim, javlja se i kod žena, ali znatno ređe. Predstavlja hronični, progredirajući difuzni gubitak kose, koji nastaje zbog nasledne preosetljivosti korena dlake na muški polni hormon.

Uzrok ćelavosti  

Nasleđe ima centralnu ulogu u nastanku ćelavosti. Međutim, tačan tip nasleđivanja, kao i mehanizam delovanja hormona na koren dlake, nisu poznati. Veruje se da je nasledna sklonost (genetska predispozicija) verovatno povezana sa povećanom osetljivošću korena dlake na normalne vrednosti muških polnih hormona.

Zato ćelavi muškarci, a i žene, ne moraju istovremeno da imaju endokrinu bolest. Zbog uticaja hormona na ćelavost evnusi (kastrirani muškarci) ne ćelave čak i kada su njihovi preci ćelavi. Ranije se mislilo da se ćelavost kod muškaraca nasleđuje autozomno dominantno a kod žena autozomno recesivno. Danas preovladava mišljenje da se nasleđuje poligenetski – učestvuje više gena i što je njihov broj veći, veća je i verovatnoća da će čovek biti ćelav.

Ciklus rasta dlake se skraćuje. Faza aktivnog rasta dlake (anagena faza), koja normalno traje od tri do šest godina se znatno skraćuje i brzo sledi faza ispadanja kose (telogena faza). U svakom sledećem ciklusu faza rasta je kraća, dlake su sve tanje, kraće i bleđe, jer sadrže manje pigmenta. Nakon više godina pojedini folikuli (koren kose) potpuno prestaju da proizvode dlaku.

Ćelavost se kod muškaraca javlja u bilo koje vreme nakon puberteta, ali najčešće počinje postepeno između 18 i 25 godine. Ima perioda kada kosa vidno opada i perioda kada više godina opada nezapaženo.

Postoje dva tipa androgenetske alopecije zavisno od toga koje regije su zahvaćene. Muški tip se znatno češće javlja kod muškaraca mada se može javiti i kod žena. Može dovesti do potpunog gubitka kose, a počinje produbljivanjem zalistaka. Istovremeno se kosa proređuje na vrhu glave i iza slepoočnica. Vremenom se ova područja spajaju i ostaje samo venac kose koji spaja slepoočnice i potiljak.

Ženski tip se izuzetno retko javlja kod muškaraca i ne dovodi do kompletne ćelavosti. Ovde nema zalistaka, već je samo kosa znatno proređena.

Kod oba tipa ćelavosti kosa se obično brzo masti (seboreja). Seboreja nije uzrok opadanja kose. Alopecija i seboreja su često udružene zato što su oba fenomena uslovljena delovanjem androgenih hormona.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, porodične anamneze, trihograma. Trihogram pokazuje da se veliki broj korenova dlake u čeonom i temenom području nalazi u telogenoj fazi, dok je u potiljačnom predelu nalaz normalan.

Lečenjem se može zaustaviti dalje opadanje kose, sprečiti potpuna ćelavost i stimulisati novi rast dlake. U lečenju se često koristi Minoksidil 2%, a može i 5%. To je rastvor koji se nanosi na kožu glave dva puta dnevno. On dovodi do ponovnog rasta dlake. Efekat leka postaje vidljiv za nekoliko meseci, a nekada tek posle godinu dana. Primenjuje se stalno. Nakon prestanka korišćenja leka ponovo dolazi do gubitka kose. Na mestu primene može da dovede do zapaljenja kože. Slabo se resorbuje tako da druga neželjena dejstva nisu prisutna. Minoksidil je efikasan kod otprilike 40% osoba. Posle dugotrajne primene efikasnost Minoksidila može da se smanji.

Finasterid je preparat koji koriste samo muškarci. Efekat lečenja je vidljiv nakon 3 meseca, a malo veći rast kose nastupa nakon šest meseci. Kad se prekine sa njegovom primenom u roku od godinu dana dolazi do gubitka novoizrasle dlake. Finasterid se inače koristi za lečenje benigne hiperplazije prostate. Minoksidil i Finasterid jedan drugome pojačavaju dejstvo.

Kod transplantacije kose uzimaju se delovi skalpa sa mesta gde dlaka nije osetljiva na androgen i usađuju na mesta gde je osetljiva i opada. Ova metoda uglavnom daje dobre rezultate.

Sve više se koriste sprejevi koji kamufliraju nedostatak kose.

Antiandrogeni blokiraju androgene receptore i sprečavaju delovanje muškog hormona. Zato se uglavnom koriste kod žena. Većina antiandrogena kod muškaraca izaziva feminizaciju. Od antiandrogena najviše se koriste spironolakton (lek za sniženje krvnog pritiska – diuretik), cyproteron acetat, flutamid i cimetidin.