Plivanje, zateže telo i opušta dušu

Zdrav život se ne može zamisli bez fizičke aktivnosti. Stručnjaci ističu da je najzdravija fizička aktivnost plivanje, jer ono angažuje sve grupe mišića, što blagotvorno deluje na srce, pluća, mišiće, zglobove… Plivanjem se jačaju i zatežu mišiči, postiže pravilno držanje tela i lepši izgled. Ne vaja se plivanjem samo telo, već se i smiruje psiha, pa su ljudi koji redovno plivaju opušteniji.

Da bi plivanje što više koristilo zdravlju treba naučiti kako se pravilno pliva. Svi stilovi plivanja su zdravi. Leđno plivanje je posebno korisno za diskuse kičme, jača mišiće leđa, ramena i ruku i prija ljudima koji imaju probleme sa kičmom. Delfin, koji je za mnoge plivače najteži stil, razvija ne samo mišiće ruku, već i čitav mišićni sklop. Kod prsnog plivanja, plivači koji ne vole da kvase glavu, naprežu vratni deo kičme. Na to, iako su povrede prilikom plivanja praktično nemoguće, treba obratiti pažnju. Delotvorno je menjati stilove u toku plivanja.

Plivanje podstiče rad srca i krvnih sudova, poboljšava snabdevenost srca i pluća kiseonikom, produbljuje disanje i povećava kapacitet pluća. Osim toga, deluje opuštajuće na nervni system, poboljšava pokretljivost zglobova, povoljno deluje na vezivnotkivo i omogućava bolju koordinaciju rada ruku i nogu. Preporučljivo je, ne samo za zdrave, već i za srčane i plućne bolesnike, sem za one sa srčanom i respiratornom insuficijencijom. Svi srčani, kao i drugi hronični bolesnici, pre plivanja treba da se konsultuju sa lekarom.

Plivanjem se trenira celokupna muskulatura tela, ruke, ramena, leđa, grudni koš, zadnjica i noge, stiče se zavidna kondicija i izdržljivost, pa se usporava proces starenja. Osim što produžuje mladost, plivanje koristi i lepoti tela. Voda stvara otpor kretanju, pa se izgrađuju i jačaju mišići grudnog koša, leđa i vrata, učvršćuju mišići bedra, zadnjice i nogu te se, posebno leđnim plivanjem, povećavaju i jačaju grudi. Tako ojačani mišići čvrsto drže i rasterećuju zglobove, pa se oni laganije pokreću, mnogo su manje podložni degenerativnim promenama, a kod već obolelih tegobe se smanjuju. Zbog prividno manje težine tela u vodi, pokreti se lakše izvode, što je posebno značajno za obolele od spondiloze, artroze i ostalih bolesti koštano-zglobnog sistema. Zato je bolesnicima mogo lakše da vežbaju obolele zglobove i kičmu u vodi, nego na suvom. Osim toga, plivanjem se troše kalorije i podstiče mršavljenje (za trideset minuta izgori otprilike 350 kalorija!).

Rekreativno plivanje smanjuje stres, pa se posebno preporučuje ljudima, koji rade na odgovornim radnim mestima. Psihoterapeuti ističu da su ljudi koji redovno plivaju sigurniji u sebe, dobro raspoloženi i deluju vitalno. Zato preporočuju plivanje najmanje dva-tri puta nedeljno. Starijima je ono idealno za očuvanje kondicije i prevenciju srčanih, plućnih i reumatičnih bolesti, ali i kao svojevrstan “eliksir” za produženje mladosti.

Idealna temperatura vode za plivanje je 25-26 stepeni, a maloj deci oko 28. Voda hladnija od 22 stepena preporučuje se samo ljudima, koji su od detinjstva navikli na hladnu vodu. Najidealnije je plivanje ujutru i to dva sata posle jela, ako je obrok bio obilniji. Leti treba biti oprezan i postepeno ulaziti u vodu. Ljudsko telo ima više od 80 procenata vode, pa je zato za održavanje na vodi potrebno samo malo gurati vodu naniže. Zanimljivo je da je morska voda gušća, pa je i plivanje u njoj lakše nego u slatkoj vodi.

Zbog povoljnog delovanja vode na čovekovo psihofizičko zdravlje plivanje se preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Bilo bi idealno da se plivanje ne ograniči samo na letnje mesece, već da se upražnjava stalno, jer je to najbolji način da se održi kondicija, stekne i sačuva dobra linija i što je najvažnije očuva zdravlje.