Zašto zdravi ljudi dobijaju moždani udar

Kada neko doživi moždani udar, mislimo da je star, mlitav, slabo se kreće i pre svega, puši. Medjutim, zadnjih godina moždani udar se sve češće javlja kod mlađih ljudi.

Starost je jedan od najznačajnijih faktora rizika, ali u praksi moždani udar (šlog ili akutni ishemijski napad) može da se javi u svakom životnom dobu. U Velikoj Britaniji moždani udar se godišnje dijagnostikuje kod više od 150.000 bolesnika, a četvrtina njih je mlađa od 65 godina. Neki od njih su sasvim mladi i u dobroj fizičkoj kondiciji.

Faktori rizika kao pušenje, konzumiranje alkohola, težak fizički rad, ne izazivaju moždani udar preko noći, ali sa godinama povećavaju rizik da do njega dođe. Postoje i drugi uzroci moždanog udara kod mladih i fizički zdravih ljudi.

Šlog nastaje u mozgu, zbog nedostatka kiseonika usled prekida cirkulacije. U ishemijskom moždanom udaru, koji se dijagnostikuje u 80% slučajeva prekid cirkulacije nastupa zbog zapušenja krvnog suda trombom. Kod hemoragijskog moždanog udara šlog je posledica krvarenja zbog pucanja krvnog suda.

Poslednjih nekoliko godina broj ljudi mlađih od 65 godina, koji su doživeli hemoragični moždani udar tj. krvarenje u mozgu je značajno porastao. Takvih inzulti se dešavaju kod polovine mlađih bolesnika. Do hemoragičnog inzulta često dovode defekti cirkulatornog sistema. To je "tempirana bomba" koja može da eksplodira u svakom trenutku.

Jedan od primera tih "bombi" je arteriovenska malformacija kada su arterije direktno povezane sa venama zbog nedostatka kapilarne mreže, te je pritisak u krvnim sudovima prevelik. Kada ne izdrže pritisak, krvni sudovi pucaju i nastaje izliv krvi u mozak. Iznenadni skokovi krvnog pritiska su takođe faktor rizika za mlade ljude, posebno one sa hipertenzijom.

Stres može da dovede do skoka krvnog pritiska do te mere da izazove inzult (moždani udar). Do kobnog skoka krvnog pritiska može da dođe i nakon konzumiranja veće količine kafe.

Rascep krvnog suda glave ili vrata (disekcija) je najčešća povreda krvnog suda koja nema veze sa aterosklerozom. Može da bude posledica rotacionih pokreta glave, plivanja i sl. Disekcija može da bude uzrok insulta kod mladih.

Nepravilan rad srca, poznat kao atrijalna fibrilacija može da dovede do ishemijskog moždanog udara. Pretkomore se toliko brzo kontrahuju da ne mogu da ubace dovoljnu količinu krvi u komore i dalje u cirkilaciju. Srce ne pumpa krv efikasno. Kao rezultat toga krv se zadržava u srcu, formirajući ugrušak. Ako ugrušak dospe do mozga dovodi do izulta. Na kraju nezaobilazni faktor rizika su geni. Neki ljudi su više skloni moždanom udaru od drugih, a to se nasleđuje.

Uobičajena je zabluda da je moždani udar bolest starih osoba. Červrtina moždanih udara se dešava kod radnosposobnih ljudi, mogu da ga dožive deca, pa čak i bebe. Moglo bi se reći da svako ima rizik od moždanog udara, a ne samo stari ljudi.

Naravno nije moguće predvideti moždani udar. Ali zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, umereno konzumiranje alkohola i ne pušenje značajno smanjuju rizik. Ironija je u tome što neki ljudi koji vode savršeno zdrav život mogu da nastradaju od moždanog udara, a drugi koji su im sušta suprotnost ne.

Kod starijih ljudi najvažniji faktori rizika za moždani udar su visok krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi i gojaznost. Znatno su drugačiji kod mladih ljudi: arteriovenske malformacije, atrijalna fibrilacija, poremećaji zgrušavanja krvi, metabolički poremećaji, infekcije, povreda krvnog suda, pušenje, alkoholizam, stres, težak fizički rad, preveliko konzumiranje kafe i nasleđe.