Malokrvnost kod dece
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje Dece
Anemija (malokrvnost) predstavlja nemogućnost krvi da organima obezbedi dovoljno kiseonika . Posledica je poremećaja matične ćelije od koje nastaju eritrociti (crvena krvna zrnca), poremećaja sazrevanja eritrocita zbog nedostatka gvožđa, folne kiseline, vitamina B12 ili povećane razgradnje crvenih krvnih zrnaca. Kod dece je ona najčešće posledica nedostatka gvožđa ili čestih infekcija. Malokrvnost dece je veoma česta bolest. Najčešće se javlja u uzrastu od 6 meseci do 2 godine.
ebali svojoj deci mlađoj od šesnaest godina da ograniče upotrebu mobilnih telefona. U tom periodu neurološki sistem je još u razvoju, glave su manje i lobanje tanje, pa zračenje može lakše prodreti i 
Grčevi kod beba su veoma čest razlog brige mama. Napadi plača, koji se javljaju kod više od polovine beba, obično započinju dve do tri nedelje nakon bebinog rođenja, najčešće u popodnevnim i večernjim satima, a konačno prestaju kad je beba stara oko tri meseca (ređe nešto kasnije). Beba plače neutešno, iako se može privremeno smiriti ako je nosite, ljuljate ili vozite. Osim plača koji se javlja svakodnevno u određeno doba dana, beba dobro napreduje i ne primjećuje se nikakav trag bolesti.
Hiljadama godina je dojenje predstavljalo jedinu mogućnost ishrane i razvoja novorodenčeta. Poslednjih decenija zamenjivano je takozvanim adaptiranim mlekom (u prahu), ali sva naučna istraživanja pokazuju da je majčino mleko i dalje najbolja hrana u prvih šest meseci detetovog života.
Neke bebe uveče zaspe kao anđeli, ali zato, obično krajem prve ili početkom druge godine steknu naviku da se bude noću. To ponekad počne nakon zapaljenja uha kada ih bol probudi ili u toku nicanja zubića. Mnogi roditelji se plaše da će se bol ponoviti i da će beba patiti, postaju previše zabrinuti i počinju da utrčavaju u sobu i uzimaju bebu u naručje kad god se zaplače, promeškolji ili uzdahne.
Osnovni razlog sto veoma male bebe sisaju palac je da zadovolje potrebu za sisanjem. Sisanje bebama pomaže i da ublaže fizičku i emocionalnu napetost. Ređe sisaju palac bebe koje duže sisaju ili duže piju mleko iz flašice kao i bebe koje češće sisaju. Zato se pretpostavlja da je glavni razlog što beba počinje da sisa palac u prvim danima života zadovoljavanje potrebe za sisanjem. Kod starije bebe to nije glasvni razlog. 
Agresivnost je deo ljudske prirode. To je način na koji neke osobe izražavaju svoja osećanja. Agresija nije emocija već način izražavanja gneva, koji se u razvoju javlja tokom drugih šest meseci bebinog života. Agresivnost beba izražava kao mlataranje ručicama, vrištanje ili grizenje dojke i obično ima za cilj da se pridobije pažnja roditelja. Jednogodišnje i dvogodišnje dete će često kad se naljuti bez razmišljanja ujesti drugo dete. Trogodišnjaci i četvorogodišnjaci već znaju da fizička agresija nije prihvatljiva. U uzrastu od četiri godine agresivnost se stabilizuje kao crta ličnosti. 
Gojaznost je proglašena za globalnu epidemiju još pre desetak godina. Ukoliko se gojaznost pojavi u detinjstvu veoma često se nastavlja u adultnoj dobi, predstavljajući faktor rizika za mnoge masovne nezarazne bolesti i dovodeći do značajnih zdravstvenih i socio-ekonomkih komplikacija .