Seksualna orijentacija adolescenata

Mnogi roditelji se plaše da im deca ne budu homoseksualno orjentisana ili od samog kontakta sa homoseksualcima oba pola. Kako bi trebali da reagujete ako mislite da su vaš tinejđer ili tinejđerka homoseksualno ili biseksualno orjentisani? Prvo trebate da savladate vlastiti strah i uznemirenost.

Adolescencija je složeni period za svako mlado biće, a školske aktivnosti, matursko veče i očekivani izlasci udvoje mogu kod homoseksualnog tinejdžera da stvore snažan osećaj različitosti sa kojim veoma teško može da se sam izbori. Ako mislite da vaš tinejdžer ima problema sa seksualnim identitetom, veoma je važno da mu stavite do znanja da ima od koga da potraži pomoć. Nažalost, statistike pokazuju da je veliki procenat samoubistava i pokušaja samoubistava među tinejdžerima povezano upravo sa pitanjima seksualnog identiteta.

Naučnici još nisu razrešili kako se formira seksualna orijentacija. Neke teorije ističu značaj genetike, hormonskih faktora ili životnih iskustava u ranom detinjstvu. Mnogi naučnici misle da se seksualna orijentacija kod većine ljudi oblikuje u ranom detinjstvu kroz složene interakcije bioloških, psihičkih i socijalnih faktora. Psiholozi smatraju da seksualna orijentacija nije stvar izbora i da se kao takva ne može promeniti. Zato svom tinejdžeru najviše pomažete, ako date podršku njegovoj orijentaciji bez pritisaka da je promeni.

Heteroseksualni roditelji obično ne znaju kako da započnu razgovor o seksualnoj orijentaciji. Imajte na umu da se i tinejdžer podjednako plaši tih razgovora i ako se naglo počne sa njima verovatno će se osetiti ugrožen. Prvo treba da se u razgovor ubace izrazi biseksualac, homoseksualac, gej i lezbejka da bi izgubili prizvuk tabu teme. To ćete najlakše postići ako u dom uvedete knjige, filmove i muziku čiji su autori neskriveni homoseksualci ili biseksualci.

Nekim adolescentima vlastita seksualna orijentacija brzo postaje sasvim jasna. Međutim, neki prvo prolaze kroz fazu eksperimentisanja pre nego ustanove u kojoj se koži prijatnije osećaju. Za to vreme ne treba ih pritiskati da se opredele u određenom pravcu. Ako se mlada osoba oseća otuđena, izolovana, nesrećna ili zbunjena treba joj predložiti pomoć u vidu psihološkog savetovanja.

Postoje jaki homoseksualni lobiji u medijima koji bombarduju informacijama koje bi trebale da utiču na homoseksualni izbor mladih. Druga je krajnost homofobija, sa premlaćivanjima i drugim maltetiranjem homoseksualaca. Između tih krajnjosti tinejdžer može da se oseti nesigurnim i kolebljivim. Roditelj treba da mu pomogne da stekne osećaj dostojanstva i ponosa samim sobom. To se postiže ako se na njih ne vrši pritisak. Kad pomisle da im dete ima homoseksualnu orijentaciju neki roditelji vrše pritisak da je promeni. Drugi pak, iz straha da se ne oseti odbačenim i eventualno ne preduzme nešto kobno, brže bolje prihvataju homoseksualnos, ne vodeći računa o tome da se timejdžer možda nije definitivno opredelio. Najispravnije je uputiti tinejdžera na stručnu psihološku pomoć.