Napadi besa kod dece

Napadi besa su normalna pojava u određenim fazama razvoja, pa se zato sreću kod mnogih dvogodišnjaka, a kod četvorogodišnjaka retko. Dešavaju se kada je dete frustrirano.

Frustracija igra važnu ulogu u životu dece. Svet je za malu decu veoma zbunjujuć. Na svom nivou razvoja dete ne može da shvati zašto se dešava većina stvari, šta će sledeće da se desi i kako da reši problem. U isto vreme njega privlače mnoge stvari, od kojih je većina van njegovog domašaja. Uz to dete sve što želi – želi odmah. Za njega ne postoji reč kasnije.  

Dvogodišnje dete doživljava brze preokrete sreće i neispunjenih želja i to ga poražava. Malom detetu nedostaje sposobnost izražavana koja bi mu olakšala ostvarivanje želja i ublažavanje razočarenja. Ono mnogo više razume nego što može rečima da izrazi. Možda ima neke ideje o rešavanju dilema, ali ne može rečima da ih izrazi, pa mu to pojačava frustraciju. Zatim, maloj deci nedostaje i sposobnost da priguše svoja osećanja. Kada frustracija proključa, njima treba ventil. Međutim, mogućnosti su im ograničene. Ne mogu da pričaju o osećanjima, ni da ih negiraju ili potisnu. Šta mogu da učine?. Mogu da dobiju napad besa. 

Napade besa bi, znači, trebali da shvatimo kao neizbežan deo razvoja. Tu utiče temperament, pa neka deca imaju blage i povremene napade besa, dok druga imaju intenzivne i česte izlive. Deca koja imaju intenzivne emocije imaju i intenzivne napade besa. 

Mnogi napadi besa su izazvani umorom ili gladžu. Međutim, ako je dete iz nekog razloga pod stresom napadi besa su češći. Tada su prisutni i drugi znaci (problemi sa spavanjem, tuga) koji ukazuju da nešto nije u redu. Takođe, deca koja imaju zdravstvene probleme mogu imati češće izlive besa. 

Mnogi roditelji pokušavaju da izbegnu stvaranje frustracija kod deteta. U kući je to moguće u manjoj meri, ali takvo dete ne učeći da se izbori sa frustracijama biće nepripremljeno za stvarni svet. Detetu treba organizovati fizički zamornu igru u kojoj će istrošiti deo svoje bezgranične energije. Takođe, pomaže ako mu se dozvoli da ima izvesnu kontrolu nad svojim svetom, tako što će da donosi neke odluke. Na primer da odluči koju će duksericu da obuče od dve ponuđene. Dete koje oseća da ima kontrolu nad delom svog sveta je manje sklono izlivima besa. 

Kod mnoge dece se frustracija nagomilava pre nego što eksplodiraju. Kada roditelj primeti da se dete približava eksploziji treba da mu preusmeri mažnju na nešto drugo. To uvek može da se pokuša, ali ne pali uvek. 

Kad napad počne nema drugo nego da se izdrži. Ignorišite napad i gledajte svoja posla. Samo treba da obratite pažnju da se ne povredi. Pogrešno je pridavati suviše pažnje detetu za vreme napada. U protivnom dete biva nagrađeno roditeljskom pažnjom. Ono podsvesno povezuje napade besa sa roditeljskom pažnjom i gubi motivaciju za njihovo prevazilaženje. Detetu trebate da date na znanje da niste ljuti zbog tih izliva gneva, al i da niste oduševljeni. 

Neka deca se najlakše ohlade kad roditelj ode za svojim poslom i ostavi ih da besne. Druga, ponosnija i odlučnija, nastavljaju da besne i po ceo sat dok im roditelj ne priđe. Najbolje je da to bude poziv da se nešto zajedno radi. Na taj način se detetu daje mogućnost da se elegantno izvuče iz napada. 

Ako i sami pobesnite na detetov napad to će biti loš signal, jer će ono smatrati da treba tako da se ponaša. Ne grdite dete i ne prepiriti se sa njim nakon napada besa, jer ono tada ne može da uvidi da nije u pravu. Predložite mu da se igra nečim. Napade besa deca prevazilaze kada budu u stanju da se potpuno tečno izraze rečima, a to obično biva u uzrastu od četiri godine. 

Napadi besa nisu nimalo zabavni, ali nisu ni kraj sveta. Vreme ih uspešno i trajno leči. Prevazilaženje se ostvaruje ravnotežom između pomaganja detetu da se oseti sigurnim i voljenim i postavljanjem čvrstih granica do kojih dete može da ide.