Majčino mleko je najbolja hrana za bebe

Hiljadama godina je dojenje predstavljalo jedinu mogućnost ishrane i razvoja novorodenčeta. Poslednjih decenija zamenjivano je takozvanim adaptiranim mlekom (u prahu), ali sva naučna istraživanja pokazuju da je majčino mleko i dalje najbolja hrana u prvih šest meseci detetovog života.

Tek nakon trećeg meseca bebino telo počinje da stvara male količine antitela, a samo majčino mleko sadrži antibakterijske i imunološke faktore koji ga štite od eventualnih infekcija (proliva, bronhitisa, upala urinarnog trakta) i alergija (asthma, alergijski rinitis i dermatitis).

Najvažnije prednosti dojenja

Za novorođenče majčino mleko ima idealan sastav, štiti ga od alergija, infekcija, omogućava bolji razvoj desni i vilice, olakšava probavu, smanjuje nadimanje i grčeve i smanjuje rizik od oboljenja: donjeg dela disajnog trakta, dečijeg dijabetesa, karcinoma, infekcije uha, od prekomerne težine, sindroma iznenadne smrti deteta itd. Za majku je to jednostavno rukovanje bez prethodne pripreme, bez sterilizacije flašice, redukcija raka dojke, raka materice i jajnika, smirujući efekat, pomoć u sprečavanju naredne trudnoće, brži povratak telesne težine i brži fizički oporavak. Između mame koja doji i njenog deteta razvija se jaka emotivna veza: ona je sigurna da je dobra majka, a i dete dobija toliko potrebnu sigurnost.

Sve žene koje to žele mogu dojiti svoju decu. Sasvim je malo žena koje ne mogu dojiti zbog bolesti kakve su AIDS, tuberkuloza ili druge teške fizičke ili psihičke bolesti. Mame koje su imale carski rez ne treba da se odreknu dojenja. One već nakon dvanaest sati posle operacije mogu dojiti bebu, koja leži pored njih. Dojenje od majke traži volju, strpljenje i smirenost, koje je neposredno nakon porođaja često teško ostvariti. Bolje se posvjetovati sa lekarom, patronažnom sestrom ili iskusnom rođakom, nego odmah odustati od dojenja. Dojenje je i ušteda za porodični budžet.

Nastanak majčinog mleka

U toku trudnoće dojke, pod uticajem majčinih hormona, nešto porastu i spremaju se za svoju ulogu u ishrani. Nakon rođenja deteta automatski dolazi do stvaranja mleka. Prvo mleko je gusto i žućkasto, vrlo bogato belančevinama i kalorijama, antitelima i drugim zaštitnim faktorima, i naziva se kolostrum. "Pravo" mleko nailazi tek treći dan, upravo podstaknuto detetovim sisanjem. To je glavni razlog što sa dojenjem treba početi što ranije, već u prvim satima posle porođaja, ako su mama i beba dobro. Majčino mleko se na dalje prilagođava potrebama deteta. Starost novorođenčeta određuje sastav i količinu mleka koje majčino telo stvara. Ovaj sistem regulacije količine mleka može biti poremećen dodatnim hranjenjem novorođenčeta mlekom iz flašice ili čajem. Kako beba manje doji produkcija majčinog mlijeka se smanjuje.

Pravilno dojenje

Za dojenje morate odvojiti vreme i mir, pronađite udoban položaj, to može biti ležeći ili sedeći položaj. Jednom rukom pridržavate bebu a drugom dojku, kažiprstom i palcem stavljamo bradavicu u usta novorođenčeta. Pazite da ne povredite bradavicu prilikom prvih dojenja. Disanje na nos ne sme imati smetnje. Da bi beba mogla pravilno dojiti potrebno je da pravilno obuhvati dojku. Kada se beba prinese dojci, njena donja vilica treba biti položena što je moguće više ispod bradavice. Ukoliko je položaj ispravan, možemo videti kako se, sa svakim povlačenjem mleka iz dojke, pomeraju bebine vilice, a ponekad i uši.

Beba doji široko otvorenih usta i aktivnog jezika. Ukoliko bradavica boli, verovatno je da bebin položaj nije sasvim ispravan. Bol najčešće nastaje zbog toga što se bebin jezik pomjera po bradavici, umjesto po dojci.

Dužina podoja nije strogo vremenski ograničena. Dojite bebu koliko ona to želi ili dok se ne uspava na dojci. Predugi podoji, duži od 20 – 30 minuta nisu potrebni, jer beba većinu mleka posisa u prvih pet minuta. Ako se beba uspava na dojci, a Vi mislite da nije dovoljno sisala, podstaknite je pritiskom na dojku. Dužina dojenja se može menjati tokom dana. Posle prvih par dana dojenje može biti učestalo, danju i noću, najbolje je da beba doji kada god zatraži.

Na početku dojenja beba dobija mlijeko sa manje masnoće i to joj utoli žeđ, a kasnije, što doji duže mleko sadrži više masnoće i zasićuje. Za bebu je potrebna ravnoteža između prvog i poslednjeg mleka koji teku iz jedne dojke. Zato je nabolje dojiti bebu jednom dojkom a drugu dojku ponuditi ako beba želi još.

Prvih par dana dojenja, majci će možda biti udobnije da hrani svoju bebu ležeći na strani, dok beba leži pored nje. U ovom položaju beba leži okrenuta prema majci i ona je može prineti na grudi slobodnom rukom. Ukoliko majka doji bebu u sedećem položaju, trebala bi da sedi ispravljenih leđa, ili blago nagnuta naprijed, sa ravnim krilom. Lakše je prinijeti bebu dojci, nego istezati dojku prema bebi. Ukoliko beba nije na pravilan način prinesena dojci, neće pravilno dojiti i majčine bradavice će biti bolne i ranjive.

Nakon što ste podojili bebu, nemojte je dodatno dohranjivati iz bočice. Ne treba joj čak ni čaj! Kad otkrije da je hranjenje iz bočice mnogo lakše, više se neće naprezati i sisati, pa ćete i vi izgubiti mleko. Bebi ne treba čaj ni ako ima gasove, dovoljno je da majka popije čaj od komorača. Može se dogoditi da se količina mleka menja, da je više mleka ujutro, a manje uveče ili kad je mama umorna ili zabrinuta. Nemojte joj ponuditi drugo mleko, jer će beba biti manje gladna, pa će u sledećem podoju posisati manje mleka i to će dovesti do njegovog manjeg stvaranja. U tom slučaju se odmorite, opustite, a bebu podojte kada ona to poželi.

Koliko dugo dojiti?

Do šest meseci beba isključivo doji, a nakon toga davati mu i drugu hranu. Preporučuje se da se doji najmanje godinu dana, a nakon toga onoliko koliko je mami i bebi ugodno. Postepenom zamenom majčinog mleka drugom hranom produkcija mleka se smanjuje, a time i količina mleka koju beba doji. Beba se navikava na drugu hranu, a majci se stvara manje mleka, tako da prestanak dojenja ne predstavlja problem ni za majku ni za bebu.