Buđenje beba u sred noći

Neke bebe uveče zaspe kao anđeli, ali zato, obično krajem prve ili početkom druge godine steknu naviku da se bude noću. To ponekad počne nakon zapaljenja uha kada ih bol probudi ili u toku nicanja zubića. Mnogi roditelji se plaše da će se bol ponoviti i da će beba patiti, postaju previše zabrinuti i počinju da utrčavaju u sobu i uzimaju bebu u naručje kad god se zaplače, promeškolji ili uzdahne.

Beba oseća strah roditelja, a uz to i pomalo uživa u pažnji koju dobija. Sve bebe se kao i odrasli u toku sna napola probude kada su u fazi lakog sna i menjaju položaj. Kada Vi nekoliko noći za redom, na to odmah utrčavate i dižete ih u naručje, hranite i pravite društvo, nosite po sobi, oni jednostavno nauče da iz polusna pređu u budno stanje i očekuju da ih zabavljate.

Neke će bebe nakon tog prvog buđenja početi da se bude sve češće i da ostaju sve duže budne. Zahtevaće da je nosite, ljuljate i reagovaće besnim plačem čim pomislite da ih spustite u krevet. Dete je u stanju da tu torturu sprovodi mesecima. To nije dobro ni za vas, a još manje za dete.

Posledice lošeg sna su brojne. Problemi sa spavanjem kod neke dece izaziva nesanice i posle pete godine. Deca koja kao bebe nisu imala dobar san, kasnije su mnogo agresivnija, življa, tri puta su više sklona lošem ponašanju. Deca koja noću slabo spavaju, lakše se zamaraju i nemaju dobru koncentraciju. Danju moraju više puta pomalo da odspavaju. Nesanica izaziva loše raspoloženje i kod dece i kod roditelja. Deca koja pate od nesanice više se sukobljavaju sa majkom.

Mnogim roditeljima se problem sa spavanjem čini nerešivim. Međutim, to se uglavnom lako leči. Postoje dva načina za prevazilaženje problema. Najčešće ćete to ostvariti ako je pustite da dve tri noći plače i nećete joj prilaziti. Potrebno je da ne ulazite u sobu kada zaplače. Ako spavate zajedno stavite neki paravan tako da vas dete ne vidi kad se probudi, jer iako se pravite da spavate ono će čim vas ugleda udariti u plač. To neće biti lako za Vas pogotovu ako imate meko srce. Vama će se činiti da beba neutešno plače satima. U najvećem broju slučajeva to nije duže od pola sata. Gledajte na sat i uverićete se. Svake sledeće noći će plakati kraće i za tri četiri dana će prestati. Mnogi se roditelji čude nakon toga kako su mogli da dozvole maltetiranje mesecima, a rešenje je jednostavno. Međutim, ako ga pustite da plače, pa onda uđete da ga malo utešite ništa od odvikavanja od loše navike.

Postoji i drugi način. Neki veruju da je problem noćnog buđenja između šestog i osamnaestog meseca posledica straha od odvajanja i da se leči tako što roditelj uđe u bebinu sobu, sedne pored kreveta ne paleći svetlo i tiho mrmljaju utešne reči, na primer: ”Ne plaši se, mama je ovde, spavaj” sve dok beba ne zaspi. Beba možda neće razumeti šta joj pričate, ali će shvatiti značaj tihog utešnog glasa. Rešenje je u tome da svake noći kraće tešite bebu. Ovaj metod traje duže, jer bebi treba više vremena da shvati da jednostavno treba da zaspi. Ako je ovaj metod delotvoran, jednostavaniji je i lakši i detetu i roditeljima, jer ne moraju da ga puste da dva tri dana plače. Međutim, ako dete jednostavno neće da zaspi na ovaj način, ne preostaje Vam ništa drugo nego da primenite manje osećajan metod.

Postoje neke stvari koje ne smete da radite. Ako vaše dete, kome ste već ukinuli noćni podoj ili obrok počne da se budi noću, nemojte ga hraniti, niti mu davati sok. Sok iz flašice, koji se pije tokom noći, nije prijatelj zubića, a osim toga dete će se teško odreći tog slatkog noćnog zadovoljstva. Nemojte da palite svetlo, govorite glasno i uzimate dete.