10 namirnica od kojih deca postaju pametnija

Ako su deca loši đaci, problem ne mora da bude u intelektualnim sposobnostima, već u nepravilnoj ili nedovoljnoj ishrani za dečiji mozak.

Mozak u razvoju je jedan izuzetno gladan organ, koji apsorbuje veliku količinu hranljivih materija iz unete hrane, više od bilo kog drugog organa. Zato je veoma važno dati detetu pravilnu ishranu neophodnu za normalan razvoj. Evo deset namirnica koje blagotvorno deluju na dečji mozak pa ih treba obavezno uključiti u njihovu  ishranu.

Losos. Masna morska riba sadrži, za funkcionisanje mozga, važne omega3 masne kiseline čije korišćenje poboljšava kognitivne sposobnosti mozga. Detetu se može dati sendvič sa prženim ili kuvanim lososom ili lossom iz konzerve i povrćem (krastavac, paradajz i zelena salata). Omega3 masne kiseline se nalaze i u drugim masnim morskim ribama, kao što su sardine, tunj i skuša.

Jaja. Žumance sadrži holin koji pobojšava pamćenje. Učeniku možete dati za obrok pržena ili kuvana jaja sa inegralnim hlebom i salatom.

Puter od kikirikija. Kikiriki je odličan izvor vitamina E. To je antioksidans koji štiti omotač nervnih ćelija u mozgu. Kikiriki puter namazan na hleb je ukusna užina. Neslan kikiriki može da se doda u salatu.

Žitarice. Ljudski mozak za normalno funkcionisanje zahteva određenu količinu glukoze. Integralno brašno sadrži glukozu koja hrani nervni sistem i celulozu koja kontroliše količinu glukoze koja iz creva prelazi u krv, kao i vitamine B kompleksa koji, takođe, hrane mozak.

Ovsene pahuljice su najbolji doručak za pametnu decu, jer sadrže vitamine E i B, cink i kalijum. Ovi minerali i vitamini omogućavaju deci da ostvare svoj pun intelektualni potencijal. Mogu se koristiti sa mlekom ili jogurtom. Ovseno brašno se može pomešati sa običnim pri spremanju kolača i palačinki ili se dodati nadevu za pitu.

Jagodičasto voće. Jagode, borovnice, maline, kupine i drugo voće sadrže antioksidanse. Istraživanja su pokazala da jagode i borovnica znatno poboljšavaju pamćenje, a semenke jagode, maline i kupine sadrže omega3 masne kiseline. Sveže voće može da se doda u voćnu salatu, musli, zamrznuto da se iskoristi za kompot ili da se jednostavno jede.

Mahunarke. Veoma je korisno da deca jedu pasulj, grašak, boraniju i sočivo jer sadrže proteine i tzv. složene ugljene hidrate, koji malo povećavaju nivo glukoze u krvi, dijetna vlakna, kao i vitamine i minerale. Ovo povrće se može koristiti kao glavno jelo, garnirung ili salata.

Povrće različite boje. Paradajz, brokoli, plavi patlidžan, bundeva, šargarepa, spanać, paprika, kukuruz – povrće tamnije boje sadrži veću količinu antioksidanasa koji omogućavaju zaštitu nervnih ćelija. Dajte ga deci najviše u obliku salate napravljene od nekoliko vrsta povrća. Što više ovog povrća stavljajte u različita variva. Dinstano povrće sa testeninom može biti dobra večera.

Mleko i jogurt. Mlečni proizvodi su bogati proteinima i vitaminima B grupe – važne komponente za rast nervnog tkiva, stvaranje neurotransmitera i enzima. Za doručak, pre odlaska u školu, dajte detetu jogurt, pavlaku sa manje masnoće, kiselo ili slatko mleko.

Posna junetina. Nemasna junetina je odličan izvor gvožđa i cinka, koji poboljšavaju kognitivne sposobnosti mozga. Junetina treba da se jede sa hranom bogatom vitaminom C (paradajz, paprika, pomorandže, jagode). Na taj način se znatno povećava resorpcija gvožđa. Uz obrok od mesa detetu obavezno poslužite salatu ili domaći sok.