Zabrinjavajuća gojaznost dece

Gojaznost je proglašena za globalnu epidemiju još pre desetak godina. Ukoliko se gojaznost pojavi u detinjstvu veoma često se nastavlja u adultnoj dobi, predstavljajući faktor rizika za mnoge masovne nezarazne bolesti i dovodeći do značajnih zdravstvenih i socio-ekonomkih komplikacija . 

Gojaznost dece predstavlja opšti svetski trend, u kome se i mi nalazimo. U Velikoj Britaniji 22% dečaka i devojčica su gojazni, u Nemačkoj 3% ima izraženu gojaznost, a u SAD 15% dece je predgojazno i gojazno. Među beogradskim mališanima od 7 do 11 godina 32% pripada grupi predgojaznih, dok je 5% dečaka i 4% devojčica u grupi izuzetno gojaznih. 

Gojaznost dece je ozbiljam medicinski problem jer predstavlja faktor rizika za kasniju pojavu masovnih nezaraznih bolesti, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Drugi zdravstveni problemi koji se javljaju u odraslom dobu, a posledica su gojaznosti su dislipidemije, depresija, neredovna menstruacija, astma, degenerativne promene na koštano – zglobnom sistemu i masna jetra, koja može dovesti do ciroze. Zabrinjavajuća je pojava kod dece bolesti koje su se ranije javljale isključivo kod odraslih. To je pre svega hipertenzija, koju ima 32% gojazne dece i dijabetes tip II. Smatra se da gojazni tinejdžeri imaju smanjen očekivani prosečan životni vek u odnosu na osobe normalne telesne težine.

Za nastanak gojatnosti je odgovoran veliki broj gena koji utiču na delovanje hormona i neurotransmitera, koji uslovljavaju osećaj sitosti i gladi, stvaranje i razgradnju masnog tkiva. Gojaznost u porodici je velika predispozicija za gojaznost deteta u njegovom odraslom dobu dok na gojaznost do tri godine manje utiče. Ako je detetu jedan roditelj gojazan ono ima tri puta veću šansu da bude gojazno u odraslom dobu i deset puta veću šansu za to ako su mu oba roditelja gojazna u odnosu na decu čiji roditelji nisu gojazni. 

Po nekima na gojaznost deteta više utiče gojaznost majke nego oca. Drugi, pak, smatraju da se gojaznost više nasleđuje od oca. Duže dojenje smanjuje verovatnoću za gojaznost deteta. Od faktora sredine pojavi gojaznosti kod dece doprinosi i niži socioekonomski status porodice. Smanjena fizička aktivnost dece, dugotrajno sedenje uz televizor i kompjuter, kao i u školi, su dali veliki doprinos epidemiji gojaznosti. 

Gojazna deca, naročito u školskom uzrastu, u velikom procentu postaju gojazne odrasle osobe, što zavisi od stepena gojaznosti, uzrasta i pola. Procenat gojazne dece koja su ostala gojazna i kasnije iznosi od 45-85 %, odnosno smatra se da 20 % gojazne dece u 4. godini života i 80 % gojaznih adolescenata ostaje gojazno. 

Gojaznost je kod devojčica često udružena sa ranom pojavom puberteta i dobijanjem menarhe, dok je efekat gojaznosti kod dečaka promenljiv i može dovesti do ranog ili kasnog puberteta. Pubertetska ginekomastija (jednostrano ili obostrano uvećanje mlečnih žlezda) je čest problem kod gojaznih dečaka. 

Masno tkivo u telu može da bude raspoređeno na različite načine. Na osnovu toga gojaznost može da bude muškog i ženskog tipa. Kod muškog tipa gojaznosti (Androidna gojaznost) masno tkivo je raspoređeno pretežno u predelu ramena i grudnog koša. Kod ženskog tipa (ginoidna gojaznost) masno tkivo je raspoređeno u predelu kukova i trbuha. 

Opasniji je muski tip gojaznosti. Deca i adolescenti sa tim tipom gojaznosti imaju veću sklonost ka razvoju metaboličkih komplikacija i hipertenzije, a tokom života češće oboljevaju od infarkta miokarda i moždanog udara. 

Kod gojazne dece ne treba sprovoditi “stroge dijete”, već postepeno i trajno promeniti način ishrane. Treba izbaciti takozvanu brzu hranu i grickalice, a uvesti raznovrsnu ishranu sa manje kalorija, baziranu na većem unosu voća, povrća, ribe i posnih (obranih) mlečnih proizvoda.