Deca dijabetičari i bolesti štitne žlezde

Savremena istraživanja pokazuju postojanje veze između dijabetesa tip1 dece i mladih i autoimunih bolesti štitne žlezde.

Dijabetes tip1 se češće javlja kod mladih, posebno u pubetretu. Još na samom početku šećerne bolesti kod 15 do 30% dece pozitivna  su anti TPO i antitireoglobulinska antitela. Antitela su češće prisutna kod devojčica nego dečaka. Kod polovine te dece će se razviti klinički manifestna autoimuna bolest štitne žlezde.

Kod dece dijabetičara nivo antitela brzo raste vodeći ka subkliničkoj hipotireozi. Tada dete nema nikakve tegobe. Laboratorijski se uočava povišena vrednost TSH, dok su hormoni štitne žlezde (T3 i T4) normalni. Progresija boleti ide ka nastanku manifesne hipotireoze, kada osim sniženih hormona štitne žlezde, postoje i tegobe. Ta se bolest obično razvija postepeno , podmuklo, dugo bez tegoba. Bolesnici obično imaju umor, malaksalost, pospanost, nepodnošenje hladnoće, goje se iako često nemaju pojačan apetit, zatim mogu imati nadimanje u stomaku i zatvor, slabo se znoje i često osećaju bol u grudima.

Ređe se kod dece sa povišenim antitelima razvija Grejvs-Bazedovljeva bolest sa porastom hormona štitne žlezde (hipertireoza). I ova bolest se može razviti postepeno, ali je moguć i nagli početak. Jedan od najranijih simptoma je lupanje i preskakanje srca koje se javlja pri najmanjem psihičkom ili fizičkom naporu, a nekad i u miru. Oboleli ne podnose vrućinu, dosta se znoje, razdražljivi su nemirni, ruke im podrhtavaju...

Porast nivoa antitela je brz, te je preporučljivo, u cilju prevencije autoimunih bolesti štitne žlezde, kod dece i adolescenata obolelih od dijabeta tip1 jednom godišnje proveriti nivo anti TPO i antitireoglobulinskih antitela.