Hodanje u snu

Hodanje u snu ili mesečaranje je najverovatnije privremeni poremećaj nervnog sistema za vreme dubokog sna. Ima tendenciju da bude porodična crta i u najvećem broju slučajeva nestaje u roku od nekoliko meseci ili godina, bez ikakvog posebnog lečenja.

Dete koje mesečari ima staklast pogled i nerazgovetno govori. Ako ga nešto pitate neće vam odgovoriti. Obavlja neke aktivnosti, mada nespretno. Neke od tih aktivnosti su bezazlene, kao sedenje na ivici kreveta i trljanje očiju, ali mogu biti potencijalno opasne kao izlaženje iz kuće, vožnja bicikla ili auta. Ima i neprijatnih kao mokrenje u orman ili kantu za đubre. Oči mesečara su otvorene, ali on ne vidi na isti način kao kad je budan te često misli da je na nekom drugom mjestu ili vidi životinje ili čudovišta. 

Mesečarenje, poznato i kao somnabulizam je relativno često kod dece. Sreće se kod 17% dece, da bi se taj broj smanjivao do adolescencije, tako da je hodanje u snu prisutno kod svega 4% odraslih osoba. 

Mesečarenje se obično događa u dubljem snu (u trećoj i četvrdoj fazi sna). Tada je teže probuditi dete, i kad se probudi, ono se nekoliko minuta osjeća pospano i dezorjentirano. Deca najčešće hodaju u snu sat ili dva nakon što zaspe i mogu hodati par minuta, ali čak i do 20 minuta. 

Ako zateknete dete da hoda u snu, ne budite ga jer to može da ga prepadne, odlučno ali nežno ga vratite u krevet, uveravajući ga da ćete ostati pored njega. Ako spada u prave lutalice – neki izlaze napolje i mogu da dospeju u opasne sitiacije – potrebno je da na neki način znate kad ustane iz kreveta. Zvonce na vratima može biti od pomoći. U retkim slučajevima, roditelji moraju da zaključavaju vrata sobe svog deteta i obezbede da prozori ne mogu da se otvaraju, da bi ga zaštitili od opasnosti. Ukoliko se radi o adolescentu koji vozi auto, držite ključeve od auta na sigurnom. Dete ne treba da spava na krevetu na sprat. Uklonite oštre i lomljive predmete u blizini njegovog kreveta, kao i stvari o koje bi moglo da se spotiče tokom hodanja, npr. igračke sa poda.  

Većina dece ne mesečari prečesto i ako se preduzmu mere da se tom prilikom ne povrede, hodanje u snu ne predstavlja neki ozbiljan problem. Hodanje u snu nije znak da postoji nekakav emocionalni ili psihološki problem s detetom. Ono ne izaziva nikakav emocionalni problem . Mesečari se uglavnom sami vraćaju u krevet i ne sećaju se svog noćnog izleta. Ako mesečarenje nije jako učestalo i vaše dijete ne dolazi u opasne situacije tom prilikom, nema razloga za neki poseban tretman. Međutim, ako je često ili tokom hodanja u snu dete dolazi u fizičku opasnost, posavjetujte se o tome s detetovim lekarom. On može preporučiti terapiju zvanu buđenje po rasporedu, čime se prekidaju ciklusi sna kako bi se prekinulo mesečarenje ili će propisati lek koji se koristi i kod noćnih strahova.

Učestalost hodanja u snu može da se smanji ako se dete odmori pre spavanja slušajući laganu opuštajuću muziku. Može pomoći ako se dete pridržava rasporeda spavanja tokom dana i noći i ako ga budite u određeno vreme. Korisno je i da dete ide ranije na spavanje, jer to može smanjiti premorenost koja nekada provocira mesečarenje. Takođe ga i puna bešika može provosirati. Zato ne dajte detetu uveče da pije previše i podsetite ga da pre odlaska na spavanje obavi nuždu. Ne dajte mu da pre spavanja pije napitke koji sadrže kofein (kafa, koka – kola, kineski čaj) i neka spava u tišini.

Mesečarenje uglavnom nije opasno, pa ako vidite da vaše dete hoda u snu, ne paničite, lagano ga vratite u krevet i ušuškajte ga. Sutradan mu možete ispričati šta je radilo u snu, jer se ono neće sećati svog noćnog izleta.