Kravlje mleko – krivac za dečji dijabetes?

Nemojte hraniti odojče kravljim mlekom, pogotovu ako je u porodici bilo dijabetičara, jer ono godinama kasnije može pokrenuti nastanak dijabetesa tip 1. To ukazuje da juvenilni (dečji) dijabetes može biti opasan oblik “alergije na hranu”. Takođe, to znači da bi se izbegavanjem mlečnih proizvoda u toku prve godine života, što je verovatno najkritičniji period, veliki broj dece mogao spasiti ove ozbiljne bolesti.

Sve su brojniji podaci koji potvrđuju da mleko može podstaći dijabetes dečjeg doba. Stručnjaci misle da se to dešava na sledeći način: određene belančevine iz kravljeg mleka predstavljaju antigene (organizmu strane supstance) koje izazovu imuni sistem da napada sopstveno tkivo, u ovom slučaju beta ćelije pankreasa, uništavajući njihovu sposobnost da stvaraju insulin. Dijabetes će se ispoljiti kasnije, kada se broj ćelija smanji na 10%, a slično se smanji i sekrecija inzulina.

Dr Hans Majkl (Hans- Michael Dosh) sa saradnicima, u dečjoj bolnici u Torontu, pronašao je antitela koja su ukazivala na imunu reakciju na belančevine iz mleka u 100% ispitanika sa tipom 1 dijabetesa. Samo 2.5% dece koja nemaju dijabetes imalo je takva antitela. Na osnovu toga, istraživači su bez dileme zaključili da belančevine mogu pokrenuti alergijske imune reakcije koje dovode do dijabetesa. Kod laboratorijskih pacova, belančevine iz mleka takođe su izazivale dijabetes, razarajući beta ćelije koje proizvode insulin.

Odojčad koja su dojena i tokom dužeg vremena nisu uzimala kravlje mleko, imaju manje izgleda da dobiju dijabetes. U drugoj studiji, istraživači iz dečje bojnice u Helsinkiju pratili su povezanost ranog izlaganja kravljem mleku i kasnijeg rizika za nastanak dijabetesa. Našli su da je samo dojenje u toku prva dva do tri meseca života smanjivalo izglede za nastanak dijabetesa do četrnaeste godine za 40%. Izbegavanje kravljeg mleka za duže vreme dalje smanjuje rizik od dijabetesa. Odojčad kojoj do četvrtog meseca nije davana zamena za majčino mleko u obliku humanizovanog mleka na bazi kravljeg, imala su za 50% manji rizik za nastanak dijabetesa.

Švedski istraživači sa Instituta Karolinska u Stokholmu takođe su našli da su deca koja su od rođenja do navršene četrnaeste godine jela više hrane sa puno belančevina i složenih ugljenih hidrata, kao i hranu koja sadrži nitrozamine, imala veće izglede da dobiju dijabetes. Oni smatraju da određene belančevine mogu direktno napasti beta ćelije pankreasa; na primer, namirnice bogate složenim ugljenim hidratima, kao što je hleb, često su bogate i pšeničnim glijadinom, belančevinom za koju se pokazalo da može da ošteti beta ćelije pacova. Nitrozamini, kancerogene supstancekoje se nekad nalaze u suhomesnatim proizvodima, mogu takođe biti toksični za beta ćelije, smatraju oni.

Nasledni faktori predodređuju pojedine osobe za dijabetes. Ali, svi podaci ukazuju da način života, naročito ishrana i fizička aktivnost, može odlučiti da li će ti nasledeni faktori zaista dovesti do oboljenja.