Alergija na jaja kod dece

Alergija na jaja nije retka među decom. Većina je alergična na belance, ali ima ih alergičnih na žumance, jer proteini ova dva dela jajeta nisu isti.

Uzrok alergije 

Veliki je uticaj nasleđa, pri čemu dete ne nasleđuje alergiju na određenu namirnicu, već sklonost ka alergijskim bolestima. Ako jedan roditelj ima astmu, ekcem, alergijski rinitis ili je alergičan na neku hranu, dete ima 50% šanse da dobije neku alergijsku bolest, a ako oba roditelja imaju alergijsku bolest rizik se penje na 75%.

Alergija je abnormalna reakcija organizma na belančevine jajeta. Ne javlja se kada dete prvi pute pojede jaje, jer je potrebno vreme da se stvore antitela (IgE). Pri nekom od kasnijih konzumiranja javlja se alergijska reakcija koja može različito da se ispolji.

Simptomi

Alergija na jaje se kod najvećeg broja beba ispoljava ekcemom ili otežanim disanjem. Tegobe se javljaju nekoliko minuta ili pak dva do četiri sata nakon što je dete pojelo žumance ili belance. Mogu da se ispolje na koži u vidu crvenih pečata, koji jako svrbe - urtikarija ili u vidu hroničnih promena  - ekcema.

Zbog alergije bebi može da curi nosić, da kašlje, kija ili otežano diše. Alergija na jaje može da izazove proliv, bol u stomaku, povraćanje, gubitak težine ili loše napredovanje bebe. Retko može da dovede do teških alergijskih reakcija koje se ispoljavaju anafilaktičkim šokom, opasnim po život bebe.

Alergijska reakcija, koja se ispoljava obično kao koprivnjača (urtikarija) može da se javi ako dete pipne sveže jaje ili ljusku jajeta dok spremate neko jelo. Takva reakcija može da se javi kod deteta koje inače nije alergično na pojedeno kuvano žumance.

Preventiva

Postoji pretpostavka da alergija na hranu može da se izbegne. Prva mera je isključivo dojenje do šest meseci. Nemlečna ishrana pre četvrtog meseca je povezana sa velikim rizikom od alergija. Ako roditelji imaju neku alergijsku bolest ne treba žuriti sa uvođenjem nemlečne ishrane. Mudro je da se sačeka da beba napuni šest meseci, a žumance joj ne treba davati dok ne napuni devet meseci. U prvoj godine ne treba da se daje kravlje mleko. Ako majka ne doji bebi treba da daje adaptirano mleko - mlečnu formulu. Preporuka je da se mlečna formila daje dok dete ne napuni dve godine.

Namirnice se u ishranu uvode jedna po jedna. Na taj način, ako se pojavi alergija, zna se koja je namirnica "krivac". Kada beba nekoliko dana jede jednu namirnicu i nema nikakve neželjene reakcije može da se pređe na sledeću.

Bebe mogu da budu alergične na belance ili žumamce. Pošto belance (tj. proteini belanceta) daju mnogo jaču alergijsku reakciju u ishranu se prvo uvodi žumance. Jaje treba da se tvrdo skuva - da ključa 10 - 15 minuta. Dobro skuvane belančevine žumanceta slabije izazivaju alergiju. Osim toga kod kuvanog jajeta lakše se odvaja žumance od belanceta nego kod svežeg. Belance se uvodi u ishranu u drugoj godini. Ako roditelji imaju neku alergijsku bolest ne treba žuriti sa njegovim uvođenjem - bolje kasnije nego ranije.

Dijagnoza

Da bi se zaključilo da je dete alergično na jaje treba pažljivo da se porazgovara sa roditeljima, da se obrati pažnja na njihova zapažanja o tome kada se javlja i kako se ispoljava alergijska reakcija.

Pretpostavka može da se potvrdi eliminacionom dijetom: privremeno se iz jelovnika izbaci jaje i prati reakcija deteta. Ako se alergija više ne javlja "krivac" je jaje. Provokativni test - ponovno davanje "sumnjive namirnice" se radi u bolničkim uslovima, jer alergijska reakcija može da bude burna.

Lečenje

Alergija na jaje ne može da se spreči ili izleči lekovima. Jedini "lek" je potpuno izbacivanje jajeta iz ishrane. To nije tako jednostavno kako se čini na prvi pogled, jer mnogi industrijski proizvodi mogu da sadrže jaja, a najmanji trag jajeta može da izazobe burnu reakciju.

Majka koja doji alergično dete i sama ne treba da jede jaja, jer njihove belančevine u maloj meri mogu da dospeju u mleko. Većina dece prevazilazi alergiju na jaja do polaska u školu.