Farmaceuti izmišljaju bolesti - piše Blic

Menopauza se danas predstavlja kao zdravstveni poremećaj, osteoporoza i povišen holesterol kao veoma ozbiljne bolesti, a ljudi se stalno drže u strahu od smrtonosnih virusa koji prete da unište čovečanstvo.

Ništa neobično ako se zna da farmaceutske kompanije promovišu nepostojeće bolesti i preuveličavaju manje zdravstvene probleme kako bi ostvarile što veći profit, izlažući time zdrave ljude riziku, upozorili su nedavno australijski istraživači.

Proizvođači lekova danas predstavljaju povišen holesterol i osteoporozu kao bolesti, iako su oni tek faktori rizika, a preuveličavaju se pojedina oboljenja poput sindroma nemirnih nogu i iritabilnog creva, ističu australijski istraživači Dejvid Henri i Rej Mojnihen. Koliko su agresivne kampanje proizvođača lekova najbolje govori podatak da je u Srbiji od 2004. do 2007. godine utrostručen promet lekova iz grupe bifosfonata koji se koriste u lečenju osteoporoze. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva kažu da je promet ovog leka 2004. iznosio oko 99 miliona dinara, da bi se 2007. cifra popela na 281 milion. Najbolji primer za „reklamiranje bolesti“ jesu kampanje za podizanje svesti o određenim bolestima koje finansiraju farmaceutske kompanije. Kao govornici na skupovima angažuju se lekari, koji hvale lek farmaceutske kuće koja je skup organizovala. Čak se promovišu lekovi koji deluju preventivno, tako da je krajnji cilj kompanija naterati i zdrave i bolesne da kupuju njihove proizvode. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da se u Srbiji pije sve više lekova i da su lekari podlegli pritiscima kompanija.
– Kod nas su čekaonice domova zdravlja oblepljene plakatima na kojima se reklamiraju pojedini lekovi. Ordinacije su pune promotivnog materijala farmaceutskih kompanija, jer ta oblast kod nas nije regulisana na pravi način. Recimo, u Švedskoj je strogo zabranjen bilo kakav kontakt farmaceutskih kompanija sa državnim lekarima – priča Vladan Ignjatović iz RZZO. On kaže da se otišlo toliko daleko da je nestala komuni­ka­cija lekara sa pacijentima. Zabo­ravlja se na to da se mnoga stanja mogu uspešno regulisati promenom načina ishrane, stila života...

– Mnoga stanja koja predstavljaju normalan proces starenja prikazuju se danas kao bolesti. Farmaceutska industrija zna da se najveća zarada postiže ako se lekovi prodaju uplašenom zdravom čoveku. To se danas masovno koristi – kaže Ignjatović.

U trci za profitom na tržištu se često pojavljuju lekovi čije dejstvo nije dovoljno provereno. Nedavno je Svetska federacija potrošačkih udruženja Consumers International optužila vodeće farmaceutske kompanije da čak prikrivaju stvarne rezultate studija sigurnosti i delovanja lekova. Ova federacija je izračunala da su farmaceutske kompanije prošle godine potrošile 60 milijardi dolara za marketing, a dvostruko manje za istraživanje lekova. Puštanje u promet nedovoljno ispitanih lekova izazvalo je niz skandala zbog njihovog štetnog dejstva koje je kasnije utvrđeno. Tako je u promet pušten lek „vioksa“ za koji se kasnije utvrdilo da nakon dugotrajne upotrebe povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Za prikrivanje rezultata optužena je i farmaceutska kompanija „Eli Lili“, koja je još 1988. godine znala da antidepresiv „prozak“ u nekim slučajevima može povećati agresivnost i sklonost samoubistvu, ali je te podatke prikrivala. Na crnoj listi našle su se i „tablete sreće“ britanske kompanije GlaxoSmithKline (GSK), koja je optužena da radi bolje prodaje svog leka izmišlja bolest. Naime, GSK je 1999. godine, pre nego što je dobio odobrenje za antidepresiv „paxil“ (seroxat) za lečenje „socijalne fobije“, organizovao veliku javnu kampanju kako bi se na viši nivo podigla svest o novoj bolesti, socijalnoj anksioznosti. Velika smišljena akcija rezultirala je vrtoglavim rastom prodaje leka.
U poslednjih petnaestak godina planeta se drži u konstantnom strahu od neke velike pandemije izazvane nepoznatim virusom. I dok jedni strahuju, vlasnici farmaceutskih kompanija zadovoljno trljaju ruke jer vlade zemalja izdvajaju ogromna sredstva za nabavku lekova koji mogu biti od koristi.

Poznato je da su u laboratorijama uspeli da proizvedu virus gripa, virus koji izaziva dečju paralizu i ebolu. Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže da se eksperimentisalo i sa virusom svinjskog gripa koji se 1976. godine, posle dvadeset godina mirovanja, iznenada pojavio u američkoj vojnoj bazi u Nju Džersiju. Eksperimenti su izmakli kontroli i tada se virusom zarazilo deset vojnika, od kojih je jedan umro. Virus tada nije izazvao pandemiju. Ne isključuje se mogućnost i da je novi, meksički grip, potekao na sličan način.
– Na svake dve, tri godine pojavi se neka nova bolest i tako se planeta drži u stalnom strahu. Pre petnaestak godina počelo je da se govori da će se vratiti variola vera. Mnoge zemlje su naručile velike količine vakcina. Posle toga je zavladala panika od an­­traksa, zatim SARS-a, ptičjeg gripa, i evo sada meksičkog gripa – kaže dr Petrović.

Zanimljiva je sprega između farmaceutskih kompanija i političara. Mnogi političari se danas pojavljuju kao suvlasnici ovih kompanija, a neki čak učestvuju u reklamiranju njihovih proizvoda. Bivši američki predsednik Džordž Buš učestvovao je 2002. godine u promociji leka „nevirapin“, koji se koristi u prevenciji AIDS-a, iako se znalo da je više štetan nego koristan. On je objavio da će njegova administracija osigurati 500 miliona dolara za prevenciju AIDS-a. Asošiejted pres je objavio 2004. godine da je već poznato da taj lek izaziva vrlo teške nuspojave, pa čak i smrt, što je uočeno još za vreme njegovog istraživanja. Proizvođač leka je povukao svoj zahtev za upotrebu leka radi zaštite novorođenčadi u SAD.

Ubrzo posle pojave novog, meksičkog gripa, mediji su istraživali koje farmaceutske kompanije najviše profitiraju. Prema izveštaju radija Dojče vele, najveću dobit imale su četiri farmaceutske kompanije – „Roš“, „Novartis“, „Sanofi-Avantis“ i „Glakso Smit Klajn“.

IZVOR: BLIC