Šta utiče na starenje

Naučnici su otkrili da starenje i pojava bora na licu, ne zavise samo od gena, već mnogo više od od faktora spoljašnje stedine. Da bi utvrdio koliko genetika utiče na brzinu starenja kože lica, plastični hirurg Bahaman Guyuron je sproveo istraživanje na 186 para genetski identičnih blizanaca i došao do zanimljivih zaključaka o starenju.

On ističe da genetika utiče na starenje, ali ono što se dešava u našem životu ubrzava ili usporava taj proces. Blizanci koji su učestvovali u istraživanju su imali identične gene, pošto su bili jednojajčani blizanci i bili su genetički programirani da stare apsolutno identično. Međutim, pošto nisu živeli u istim uslovima, to se nije ostvarilo. Rezultati su pokazali da nije u našoj moći da prevarimo «biološki časovnik».

Bahaman Guyuron je sa svojim saradnicima sa Univerzitetske bolnice u Klivlendu (University Hospitals Case Medical Center, SAD), sproveo anketu o životu blizanaca. Zatim su nezavisni stručnjaci na osnovu fotografija ispitanika procenjivali njihovu starost.

Pokazalo se da su ljudi koji su se razvodili u proseku izgledali dve godine starije od blizanaca koji su bili u braku, čak i od onih koji su ostali bez supružnika zbog njihove smrti. Znatno starije su izgledale i osobe koje su pile antideopresive.

Autori istraživanja smatraju da na brže starenje razvedenih utiče preživljeni stres tokom razvoda. Antidepresivi utiču na dugotrajnu opuštenost mišića lica. Ta njihova mlitavost dovodi do bržeg stvaranja bora na licu, što daje stariji izgled osobe.

Na izgled čoveka veliki uticaj igra telesna težina. Blizanci ispod 40 godina, koji su bili mršaviji, su izgledali mlađe, dok su oni iznad 40 godina izgledali mlađe ako su bili puniji. Istraživači ipak ne savetuju starijima od 40 godina da se goje da bi izgledali mlađe. Takođe ne preporučuju naglo mršavljenje. Isuviše brzo gubljenje težine ne utiče samo loše na spoljašnjost već i na zdravlje.

Postoje mnogi činioci koji ubrzavaju starenje, a na koje čovek može da utiče. Na primer proces starenja ubrzava pušenje, korišćenje alkohola, duže izlaganje dejstvu sunčevih zraka, korišćenje solarijuma i neredovno korišćenje krema sa UV zaštitom.