Stent

Bolesti srca i krvnih sudova najčešći su uzrok smrti u Srbiji. Prema statistici, Srbi su u Evropi odmah iza Rusa po procentu obolelih od kardovaskularnih bolesti, pri čemu oboljevaju sve mlađi ljudi.

Ranije je prosečna starost obolelih bila oko 60 godina. Sada se ta granica spustila na 40 godina, ali se infarkt može javiti i kod mladih od svega 20 - 30 godina. Često se ljudi javljaju lekaru tek kada dobiju infarkt. Nove metode dijagnostikovanja i terapije ovih bolesti, iako ne mogu da zamene preventivu i blagovremeno lečenje, imaju veliki značaj.

Revolucionarna metoda ugradnje stenta, metalne mrežice koja širi suženi krvni sud i omogućava nesmetan protok krvi, prepolovila je smrtnost, umanjila komplikacije i bitno doprinela podizanju kvaliteta života obolelih.

U akutnom infarktu miokarda, ako se u prvih 2 do 6 časova, a maksimalno 12 sati po nastanku ishemije, primeni urgentna koronarna intervencija, uspostaviće se cirkulacija i sprečiti nekroza miokarda. Na taj način se izbegavaju komplikacije infarkta miokarda i poboljšava prognoza. Cirkulacija u ishemijskom miokardu može da se uspostavi i urgentnom fibrinolitičkom terapijom.

Razvoj materijala za perkutanu transluminalnu angioplastiku (PTCA) ili tzv. balon dilatacija i novih intrakoronarnih stentova značajno je promenio sudbinu bolesnika.

Šta je stent – graft?

Stent je nalik elastičnom metalnom cilindru, koji prilikom postavljanja u krvni sud potiskuje aterosklerotski plak i lumen krvnog suda vraća na normalu, čineći cirkulaciju i oksigenaciju tkiva normalnom. Prvo se napravi mali ulaz kroz butnu arteriju, kroz koju se ubaciuje, prvo, vodič-žica, a kasnije i ona na kojoj se nalaziti stent-graft.

Kod nekih bolesnika posle postavljanja stenta dolazi do ponovnog urastanja tkiva kroz mrežicu i zatvaranja krvnog suda. U pitanju je mali procenat, a kod novog stenta sa lekom iznosi svega 4 odsto. Ova vrsta stenta namenjena je dijabetičarima i komplikovanijim bolesnicima, a mora se paziti i gde se postavlja.

Stent graft može da se upotrebi u terapiji aneurizme aorte. Kroz butnu arteriju se ubaci stent obložen plastikom, koja mu daje čvrstinu i stabilnost. Kada dospe do aneurizme (proširenja) aorte, oslobađa se graft koji premošćuje proširenje, stvarajući nornalni lumen aorte. Ggraft se oslanja na zdravi deo aorte sa obe strane proširenja. Cirkulacija je normalna i sprečavaji se komplikacije aneurizme (pucanje). Danas je uz pomoć stent-graft procedure moguće reimplatirati vratne krvne sudove, bez potrebe da se zaustavi cirkulacija, tako da ova metoda predstavlja veliko dostignuće.

Nakon ugradnje stenta pacijent dobija medikamentoznu terapiju. Devet do dvanaest meseci se sprovodi antiagregaciona terapija. Aspirin se uzima doživotno, a cilj terapije je da se spreče tromboze. Osim toga, obično se koristi Tiklodix ili Plavix, lek iz grupe statina, beta blokator i ACE inhibitor.

Pacijenti sa ugrađenim stentom se mesec dana nakon toga ne šalju na pregled magnetnom rezonancom, jer se tom prilikom stent može da se pomeri. Ako se kasnije ide na pregled mora da se naglasi da je postavljen stent da bi se izbegle dijagnostičke nedoumice.