Transplantacija jetre

Transplantacija jetre je kod obolelih od ciroze i komplikacija portne hipertenzije često jedina nada. Prvu uspešnu transplantaciju jetre je uradio Thomas Starzl 1967. godine u SAD, dok je prvu transplantaciju u Evropi uradio Roy Calne 1968. godine. Do ekspanzije transplantacije je došlo tek 1980. godine kada je pojednostavljeno čuvanje organa, uvedena veno-venska by pass procedura i Ciclosporin A kao imunosupresiv. 

Kada se primenjuje transplantacija jetre?

Najveći broj bolesnika kojima je urađena transplanracija su imali cirozu jetre ili komplikacije portne hipertenzije. Transplantacija se vrši u ovim slučajevima:

  • alkoholna bolest jetre
  • hronični virusni hepatit
  • primarna bilijarna ciroza
  • sklerozirajući holangitis
  • autoimunini hepatitis
  • primarni karcinom jetre
  • povreda jetre
  • otkazivanje transplantirane jetre

Transplantacija jetre se ne vrši kod bolesnika koji imaju HIV seropozitivnost, maligni tumor van jetre, teško srčano ili plućno oboljenje, insuficijenciju više organa, tešku, nekontrolisanu infekciju van jetre i ako sa pacijentom ne može da se uspostavi saradnja u vezi sprovođenja imunosupresivne terapije. Ređe se vrši transplantacija kod bolesnika u poodmaklim godinama, kao i kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom, hepatitisom B, praćenog viremijom, hepatobilijarnim malignim tumorom, hemohromatozom i fulminantnom hepatičnom insuficijencijom.

Nakon transplantacije jetre sprovodi se imunosupresivna terapija, kojom se sprečava odbacivanje transplantisane jetre. Najčešće se primenjuju ciklosporin i takrolizmus (makrolidni antibioptik). Oni sprečavaju proliferaciju citotoksičnih T limfocita, koji imaju ulogu da «prepoznaju» presađenu jetru kao strano telo i odbace je. Koriste se u kombinaciji sa kortikosteroidima i azatioprinom. Postoje brojna neželjena dejstva ovih lekova, kao što je oštećenje bubrega, hipertenzija, hemolitička anemija, gojaznost, povišenje masnoća i šećera u krvi, a zbog smanjenja otpornosti organizma, moguće su bakterijske,virusne i gljivične infekcije.

Komplikacije nakon transplantacije su akutno i hronično odbacivanje jetre. U prvih pet dana odbacivanje jetre je obično posledica tromboze hepatične arterije, a ređe je to hiperakutno odbacivanje sa depozitima IgM i IgG i komplemenata C1q i C3. Od 5 do 30 dana može doći do akutnog ćelijskog odbacivanja, što se u 85 % slučajeva sanira uvođenjem kortikosteroida. Ako se kasnije javi odbacivanje jetre to je uglavnom posledica citomegalovirusnog (CMV) hepatitisa.

I pored mogućih komplikacija nakon transplantacije jetre, ona je terapijsko rešenje za mnoge bolesnike. Razlog što se još više ne primenjuje je samo taj što je ograničen broj davalaca jetre.