Autoimune bolesti i infekcije

Autoimune bolesti predstavljaju skup raznorodnih bolesti različitih organa i sistema u čijem nastanku, razvitku i kliničkom toku bolesti infekcije igraju veliku ulogu.

Uprkos činjenici da je zadnjih decenija načinjen veliki pomak u kontroli ovih bolesti, infekcije su još uvek glavni uzrok oboljevanja i smrti ovih bolesnika. Puno je kliničkih podataka i eksperimentalnih dokaza koji pojavu autoimunih bolesti povezuju sa infekcijama. Kod autoimuno predisponiranih osoba infektivni agens - bakterija, virus, parazit - može biti okidač u pojavi i pogoršanju bolesti. 

U kliničkoj praksi infekcije su jedna od najozbiljnijih komplikacija autoimune bolest i posle kardiovaskularnih bolesti, najčešći uzrok smrti. Posebno su opasne infekcije dobijene u bolnici (intrahospitalne infekcije), jer su izazivači otporni na lekove.

Sklonost infekcijama kod autoimunih bolesnika je posledica poremećaja imunog odgovora uslovljenog osnovnom bolešću i imunosupresivnom terapijom. Na sreću imunosupresivna terapija se primenjuje samo ako drugi oblici lečenja ne daju zadovoljavajući efekat i koristi se povremeno. Najčešći izazivači bakterijskih infekcija su zlatni stafilokok, pneumokokni streptokok, piogeni streptokok i ešerihija koli. Od gljivičnih infekcija najučestalija je kandida.

U lečenju infekcija kod autoimunih bolesti koristi se ciljana terapija po rezultatu antibiograma. Bolesnik ne treba da se leči na svoju ruku, već mora da se javi lekaru.

Ceo članak