Težina simptoma bolesti zavisi od doba dana

Ljudska fiziologija i zdravlje su u vezi sa vremenskim ciklusima. Poznato je doba dana kada možemo da očekujemo pogoršanje određenih bolesti.

Od šest ujutru se povećava rizik od srčanog i moždanog udara. To jest od šest sati do podneva rizik od infarkta miokarda raste za 40% i od šloga za 49%. Prema mišljenju stručnjaka u to vreme se povećava potreba organizma za kiseonikom. Zato u krv dospevaju jedinjenja koja povećavaju krvni pritisak. Iz istog razloga su u tom delu dana češća krvarenja iz nosa. 

U 7 sati ujutru možemo da očekujemo bolove u zglobovima zbog povišenog nivoa mokraćne kiseline. Ona formira kristale oko zglobova (naročito su pogođena stopala). Nivo mokraćne kiseline u krvi je 2,8 puta veći u 7 časova nego u 11.

U 8 sati ujutru su posebno prisutni simptomi alergije, kao što su suzenje očiju, kijanje i curenje nosa. U isto vreme u vazduhu raste nivo alergena i prašine.

Devet sati ujutru je vreme za migrenu. U intervalu od 8 uveče do 4 ujutru se najređe javlja. Verovatno je to posledica stanja krvnih sudova. Ujutru počinje da raste krvni pritisak što utiče na pojavu vaskularnih glavobolja.

U 10 sati ujutru možemo da očekujemo napad artritisa, jer se uglavnom tokom noći slabo krećemo, a ujutru dolazi i do hormonskih promena. Zato lekari savetuju da se sporodelujući antiinflamatorni lekovi uzimaju pre odlaska na spavanje.

U jedan sat poslepodne planirajte trening i fizikalnu terapiju. Temperatura tela postiže svoj maksimum od jedan do četiri časa posle podne. Mišiči tada lakše funkcionišu i snižava se rizik od povrede tokom treninga.

Ako ste astmatičar bolje uzmite lek u dva sata poslepodne. To će vas zaštititi od napada tokom noći. Panični napadi se često javljaju u tri sata poslepodne, pri čemu rizik za njihovu pojavu ostaje do sedam sati uveče. U to vreme nervni sistem je najakvivniji, plus stres se akumulira tokom dana.

Posle ručka, u četiri sata posle podne ljudi najlakše nazebu. Tačnije simptomi prehlade su najizraženiji posle četiri časa. Postoji teorija da su hormoni koji utiču na stvaranje antitela koji se bore protiv infekcije manje aktivni u popodnevnim satima. Simptomi osteoartritisa se kumuliraju i najizraženiji su u pet posle podne.

Lekovi ne deluju isto u svako doba dana. Na primer lekovi protiv gorušice bolje deluju u sedam sati uveče. Tada pomažu u 71% slučajeva. Ako se popiju ujutru deluju samo kod 42% ljudi. Do devet sati uveče pogoršava se stanje kod čiraša, tako da se uzimanje antagonista H2-receptora preporučuje pred spavanje.

Sedam od deset osoba sa zapaljenjskim kožnim bolestima, uključujući psorijazu i ekcem, imaju najveće tegobe oko deset sati uveče. To je u vezi sa promenom temperature kože. Njen porast se povezuje sa povećanjem svraba, jer temperatura utiče na nervne završetke u koži. Takođe u večernjim satima koža gubi vlažnost, postaje suva i iritirana. Sve ovo može da utiče na pojačan osećaj svraba.

U jedanaest sati uveče, zbog kolebanja hormona, mnoge trudnice rađaju. Neki pak smatraju da je priroda udesila da žene rađaju pod okriljem noći.