Sindrom hroničnog umora - virusna priroda

Sindrom hroničnog umora, veoma raširena bolest savremenog doba, ima virusnu prirodu.

U većini slučajeva lekari kod pacijenata, koji se žale na dugotrajan umor, ne nalaze nikakve uzroke lošeg zdravlja i daju im nepreciznu dijagnozu: sindrom hroničnog umora. Američki naučnici su u svojim istraživanjima došli do zaključka da on ima veze sa virusnom infekcijom.

Vodeći simptom sindroma hroničnog umora (SHU) je jak dugotrajni umor, koji može trajati i duže od šest meseci. Oboleli ima i bolove u zglobovima i mišićima. Može imati subfebrilnu temperaturu, uvećane limfne čvorove, glavobolju i poremećaj pamćenja i koncentracije. Nekada se ističe da je uzrok umora opšti pad zdravstvenog stanja i psihički problemi, piše The News York Times.

Grupa naučnoka, na čelu sa Judy Mikovits, je rezultate svoga istraživanja objavila u časopsu Science. Kako su istraživači utvrdili, kod 68 od 101 ispitanika sa tim sindromom (67%) su bili zaraženi virusom XMRV. U kontrolnoj grupi zdravih osoba virus je otkriven samo kod 3,7%. U daljim studijama vuirus je nađen kod 98% bolesnika.

XMRV (ksenotropni virus mišje leukemije - xenotropic Murine Leukemia Related Virus) je vrsta gama-retrovirusa. Ovaj virus, kao i virus HIV-a u organizmu ostaje doživotno. Ta ista vrsta virusa izaziva kod životinja sarkom i leukemiju.

Nedavno su američki naučnici dokazali da virus YMRV može izazvati rak prostate, koji je uzrok smrti 10% muškaraca u svetu. U istraživanju tkiva raka prostate naučnici su u svakom četvrtom uzorku pronašli virus XMRV.

Iako naučnici nisu mogli da dokažu da virus XMRV izaziva sindrom hroničnog umora, neka veza između njih svakako postoji. Moguće da su pacijeti sa ovim sindromom podložniji infekciji XMRV-om, a da sindrom ima neki drugi uzrok.

Kako lekari ističu umor je prirodni fenomen koji služi kao signal da treba odmoriti. Ako umor ne nestane nakon odmaranja, postaje patološki znak. On nije specifičan simptom i ne može nam ukazati na određenu bolest, već ukazuje da nešto nije u redu u organizmu.

Od sindroma hroničnog umora pati većina osoba sa kancelarijskim poslom. Kod osoba sa SHU dolazi do pada imuniteta, što daje mogućnost da se aktiviraju "uspavani" virusi, kao što su Epštajn bar (Epstein Barr), koksaki, herpes, citomegalo virus (CMV), entero virusi i dr. Sve to zajedno slabi organizam tako da se čovek oseća loše.

Specifična terapja SHU-a ne postoji. Obično se koriste antipiretici i nesteroidni antireumatici. Psihoterapija nekada daje dobre rezultate. Odmaranje i izbegavanje napora je kontraproduktivno. Bolesnici su obično prestravljeni povećanim limfnim čvorovima pa im treba objasniti relativnu bezopasnost ovog neprijatnog sindroma.