Gojaznost može da se izleči

Kada želimo da smršama i počnemo da gubimo težinu, postoji velika šansa da ćemo povratiti svoju neželjenu težinu i čak dobiti koji kilogram preko toga. Moraćemo da se borimo sa željom i nagonom da pojedemo svoju omiljenu hranu, što činimo čak i onda kad nismo gladni. Za to je odgovoran hormon leptin -  njegov nizak nivo ili smanjena aktivnost.

Posle gubitka težine, metabolizam postaje mnogo efikasniji i organizmu je potrebno manje kalorija za funkcionisanje, dok mozak postaje mnogo osetljiviji na određenu hranu koja je najčešće vrlo ukusna. Određene regije mozga koje nam kažu šta ne treba da jedemo postaju manje aktivne, i osobe padaju u iskušenje da jedu hranu koju ne bi trebalo da jedu, pošto nisu u mogućnosti da sebe kontrolišu.

Leptin je prirodni hormon koji stvaraju masne ćelije i koji suzbija apetit. On deluje kao hormon sitosti koji neuronima šalje signal da nismo gladni. Kada je povećana koncentracija ovog hormona dolazi do gubitka apetita, dajući osećaj da smo siti iako ništa nismo jeli više sati. Pomaže nam da odolimo hrani, koju inače volimo. Od kako je devedesetih godina prošlog veka otkriven, sprovode se istraživanja mogućnosti njegovog korišćenja u regulaciji telesne težine. Naučnici su nedavno načinili značajan korak u istraživanju najboljeg načina upotrebe ovog hormona u lečenju gojaznosti.

Hormon leptin u kombinaciji sa dva odobrena leka u SAD, može da suzbije apetit gojaznih ljudi i čini ga potencijalno moćnim oružjem u borbi protiv gojaznosti. Leptin podstiče mozak da šalje impuls da se prestane sa jelom, nakon što je želudac pun. Međutim, on ne može efikasno da deluje u organizmu većine osoba sa viškom kilograma, izjavili su istraživači Medicinskog fakulteta harvardskog Univerziteta.

Studije su utvrdile da dva leka, PBA (4-Phenylbutyric Acid – fenilbuterna kiselina) i TUDCA (Tauroursodeoxycholic acid – tauroursodehidrofolna kiselina) kod običnih miševa deluju kao “senzibilizatori leptina”. Oni se bore protiv rezistencije (otpornosti) hipotalamusa mozga na dejstvo hormona leptina. Hipotalamus je glavno područje mozga, na koje deluje leptin. Ono šalje impuls koji “ubija apetit”. Rezultati dobijeni tokom istraživanja su pokazali da neka hemijska jedinjenja, posebno PBA i TUDCA, mogu biti korišćeni kao stimulatori dejstva leptina. Miševi, koji su u eksperimentu dobijali te preparate gubili su težinu, objavljeno je u časopisu “Metabolizam ćelija” ('Cell Metabolism).

Po prvi put je u jednom naučnom istraživanju postignut uspeh u lečenju gojaznosti kod miševa, stimulacijom leptina. Istraživači se nadaju , da ovi preparati (PBA i TUDCA) mogu pojačati dejstvo hormona leptina, izazivajući osećaj sitosti i gubitak želje za jelom. Ovi preparati su efikasni u lečenju gojaznosti (kod miševa), uz to su i bezopasni i ako ispolje dejstvo kod čoveka, načiniće ogroman pomak u lečenju gojaznosti.

PBA se, inače, koristi u lečenju cistične fibroze i disfunkcije jetre, TUDCA se vekovima koristi u kineskoj narodnoj medicini za lečenje bolesti jetre. Oba ova leka koriste se i u lečenju neuroloških bolesti – Alchajmerove i Hungtingtonove bolesti.