Alchajmerova bolest štedi obrazovane ljude

Američki naučnici su otkrili da su ljudi visokog obrazovanja bolji na testovima inteligencije, čak i kada je njihov mozak ozbiljno pogođen Alchajmerovom bolešću.

Alchajmerova bolest je primarno degenerativno oboljenje mozga, koje se odlikuje progresivnim propadanjem kognitivnih funkcija kao što su pamćenje, mišljenje, razumijevanje, rasuđivanje, jezik, sposobnost učenja i računanja. Ova bolest, koja postepeno počinje i lagano napreduje, vremenom dovodi do poremećaja čovekovih svakodnevnih životnih aktivnosti.

Prema popularnoj teoriji “intelektualne rezerve” kod ljudi sa razvijenim sposobnostima za učenje, mišljenje, rasuđivanje i pamćenje, simptomi već prisutne Alchajmerove bolesti se javljaju kasnije u odnosu na ljude bez “intelektualne rezerve”. Veoma je složeno oceniti samu “intelektualnu rezervu” zato što se u istraživanjima obično razmatra nivo obrazovanja.

“Sobzirom na promene u mozgu izazvane bolešću (prema obdukciji), može se reći da se kod osoba višeg nivoa obrazovanja, mentalne sposobnosti manje umanjuju tokom života. Da bi se kod obrazovanog čoveka mentalne sposobnosti znatno umanjile potrebno je da bolest uništi mnogo veći deo moždanog tkiva.” – izjavila je autorica istraživanja Catherine M. Roe (Washington University School of Medicine,SAD).

Od 2003 do 2008 godine naučnici su posmatrali 37 bolesnika sa demencijom po tipu Alchajmerove bolesti i 161 osobu bez demencije. Autori istraživanja su ocenili ”intelektualnu rezervu” pomoću pokazatelja kao što su nivo obrazovanja i rezultati testa inteligencije. Svi učesnici studije su pdvrgnuti tomografiji sa korišćenjem intravenski aplikovanog markera (11C PiB). Taj marker se specijalno vezuje za beta-amiloid plakove karakteristične za Alchajmerovu bolest, omogućavajući naučnicima da ocene stepen oštećenja mozga.

Pokazalo se da je kod pacijenata čiji je mozak bio pogođen bolešću, uspešnost urađenih testova inteligencije direktno zavisna od nivoa obrazovanja. Kod ljudi, koji nisu imali plakove tipične za Alchajmerovu bolest, nivo obrazovanja nije imao velikog uticaja na rezultate testova.

“Naši rezultati idu u prilog hipoteze “intelektualne rezerve”. Na osnovu obdukcija, možemo reći da akumulacija patoloških promena u mozgu pacijenata sa višim nivoom obrazovanja takođe dovode do demencije i zaštitno dejstvo “intelektualne rezerve” slabi“. – izjavila je Catherine M. Roe.