Vakcina protiv gripa

Prema podacima nadležnih, broj obolelih od respiratornih infekcija u Srbiji je počeo da raste, ali virus gripa još nije registrovan. Međitum, za efikasnu zaštitu od gripa ne treba čekati da se on pojavi, već se treba vakcinisati.

Grip je akutno, veoma zarazno oboljenje disajnih puteva. To je najrasprostranjenije infektivno oboljenje. U svetu se svake godine virusom gripa inficira 10-20% populacije, a za vreme pandemija znatno više. Teška forma oboljenja javi se u oko tri do pet miliona slučajeva, a najmanje 250 -500 000 ljudi umre od posledica ove bolesti. Teški oblici i letalni ishodi od gripa sreću se u grupama osoba sa povećanim rizikom kao što su oboleli od imunodeficijentnih bolesti, hroničnih srčanih, plućnih, endokrinih bolesti, deca i stariji od 65. godina.

Specifična zaštita od gripa se ostvaruje vakcinacijom. Ona je najefikasnija ako se sprovede krajem oktobra ili u novembru. Vakcina se daje duboko potkožno, u dve pojedinačne doze od po 0.5ml u razmaku od mesec dana. Deca primaju pola doze za odrasle. Dok se u svetu savetuje vakcinacija sve dece, kod nas se ne preporučuje mlađoj od osam godina, sem ako se ne radi o deci oboleloj od težih hroničnih bolesti. Vakcina nije stoprocentna zaštita od gripa zbog toga što njega izazivaju tri tipa (A,B i C), koji stalno menjaju svoju antigenu strukturu. Međutim, vakcinacijom se smanjuje broj obolelih za 30 – 40%, komplikacije su ređe i blaže i smrtnost od njih je znatno manja (za 80%). Sobzirom da virus gripa menja svoju antigernu strukturu, vakcina se sprema po preporuci i od sojeva koji se dobijaju od Svetske zdravstvene organizacije, a za koje se očekuje da budu izazivači epidemije u narednoj sezoni. Prevencija gripa se vrši i opštim zaštitnim merama, koje trteba sprovoditi iako su manje efikasne od vakcinacije. To su izolacija obolelih, izbegavanje kontakta sa obolelima, kao i velikih skupova, često provetravanje prostorija, nošenje zaštitnih maski i često pranje ruku.

Vakcinaciju nikako ne bi trebalo da propuste oboleli od imunodeficijentnih bolesti i hronični bolesnici, kao što su dijabetičari, srčani bolesnici, endokrinološki i nefrološki , bez obzira na uzrast. Trudnice i deca obolela od dijabetesa, plućnih, srčanih i endokrinoloških bolesti bi trebali da se vakcinišu. Takođe se svakoj osobi, koja je starija od 65 godina i potpuno zdrava, preporučuje vakcinacija, jer sa godinama dolazi do pada otpornosti organizma. Vakcina se ne daje osobama alergičnim na jaja, perje i živinu. I potpuno zdrave osobe mlađe od 65. godina mogu da se vakcinišu i time znatno smanje rizik oboljevanja od gripa. Oni moraju da plate vakcinu iz svog džepa, jer je ona besplatna samo za rizične grupe građana.

Nadležni izjavljuju da su ove godine preko tendera nabavili vakcine po nižim cenama od prošlogodišnjih. Međutim, koliko će vakcina koštatim, za one koji će morati da je kupe, još se nezna. To ćemo znati tek kada budu dopremljene u apoteke. Prošle godine cena je iznosila 650 dinara. Uvezena količina, sudeći prema prošlogodišnjoj situaciji, trebalo bi da bude dovoljna za naše potrebe.