Zloupotreba psihofarmaka

Razvoj biomedicinske tehnologije u poslednje vreme ne samo da je doveo do poboljšanja lečenja bolesti i nesposobnosti, već utiče i na povećanje čovekovih psihofizičkih mogućnosti. Svedoci smo ekspanzije estetske hirurgije, genetskog inženjeringa, korišćenja dopinga u sportu, hormona rasta kod dece i nastojanja da se dostignuća biomedicine iskoriste u produženju čovekovog života.

Posljednja dva veka psihijatrijska praksa je usvojila metode koje se često nisu razlikovale od varvarskog mučenja. Od tuširanja ledenom vodom, do elektrošokova, lobotomija, vezivanja, izolacije... Ali u psihijatriji se ni danas neke stvari nisu promijenile. U današnje vrijeme je teško shvatiti da je terapija elektrošokovima još uvijek dopuštena, a u mnogim se zemljama i dalje koristi (procenjuje se da u SAD-u zahvaljujući tom tretmanu godišnje umre 300 ljudi).

A istovremeno nas poražavaju i rezultati korišćenja psihofarmaka. Brojke dovoljno govore same za sebe. Zbog uzimanja Prozaca, na primer, samo je u SAD-u zabeleženo 26 hiljda neželjenih reakcija i gotovo 2000 pokušaja samoubistva. U Evropi se 5,8 posto sredstava namenjenih zdravstvu koristi u psihijatriji. Program SAD-a u te svrhe iznosi 11 milijardi dolara godišnje, a to je povećanje za 16 puta veće nego 1969. godine.

Ako se tome doda i cena psihofarmaka, zarada se penje na enormne cifre. Samo antipsihotici, na internacionalnom nivou, prave biznis od 12 milijardi dolara. A u čemu se sastoje istraživanja? U prvom redu u pronalaženju novih psihofarmaka čiji su efekti tako poražavajući da zahtevaju maksimalnu pažnju. Pri tom valja spomenuti slučaj s Harvarda gdje je obavljeno ispitivanje tablete koja može da ukloni sećanja. Zaboravljanje prošlosti stvar je koja će možda prestraviti svakoga od nas. A upravo je to predmet nedavnih istraživanja u pokušaju da se ublaži patnja onih ljudi koji su u prošlosti doživjeli traumu.

Deca su najranjivija u odnosu na nadobudna mišljenja psihijatara, a roditelji često veruju kako njihovom detetu treba farmakološki lek pa im ga daju često nesvesni štetnih neželjenih efekata. Prema članku objavljenom u Vašington Postu klinički testovi na Prozacu, Paxilu i Zoloftu pokazali su povećanu tendenciju ka samoubistvu kod dece koja su ih uzimala, u odnosu na onu decu koja su uzimala placebo.