Merite krvni pritisak kod kuće

Povišen krvni pritisak je bolest savremenog društva i stalno je u porastu. Po podacima Američkog nacionalnog komiteta za prevenciju, otkrivanje i lečenje arterijeske hipertenzije (JNC) za 2003. godinu u SAD od povišenog krvnog pritiska boluje 50 miliona ljudi. U Srbiji i u zemljama u tranziciji je takođe u porastu oboljevanje od povišenog krvnog pritiska.

Merenje pritiska je veoma važno, jer hipertenzija može da dovede do brojnih ozbiljnih bolesti, koje su često smrtonosne. To su na primer srčani i moždani udar (infarkt i šlog). Zaista je prosto neverovatno da u današnje vreme, kada je merenje pritiska veoma jednostavno i dostupno svima, postoje ljudi, koji neznaju da boluju od ove opasne bolesti.

Kod hipertenzije u početku bolesti obično nema nikakvih simptoma. Oni se javljaju kasnije, kada je već došlo do komplikacija bolesti. Zato je neophodno da povremeno merite krvni pritisak iako se osećate zdravo. Nekada su tegobe neodređene ili im čovek ne pridaje veći značaj. Kod mlađih osoba to može da bude osećaj uznemirenosti, hladne šake i stopala, brzo menjanje boje lica, poremećaj spavanja. Stariji bolesnici češće osećaju jutarnje potiljačne glavobolje, vrtoglavicu, zujanje u ušima. Kasnije kada se pritisak fiksita tegobe su izraženije, pa se može javiti otežano disanje pri naporu, kasnije i u miru, osećaj nepravilnog srčanog rada, bolovi u grudima, noćno mokrenje, utrnulost prstiju, grčevi u mišićima...

Jednom izmeren povišen krvni pritisak ne znači da ste oboleli. To posebno važi za pritisak izmeren u zdravstvenoj ustanovi, jer postoje ljudi, kojima je pritisak dosta viši kada im ga meri zdravstveni radnik 8hipertenzija belog mantila). Zato je izuzetno važno da pritisak merite kod kuće.

Kad i kako meriti pritisak?

Da bi se utvrdilo da li imate povišen pritisak ili ako ga imate koliki je, merite ga četiri uzastopna radna dana, dva puta ujutru i dva puta uveče i beležite dobijene vrednosti. Pola sata pre merenja pritiska ne treba da radite ništo fizički, da ne pušite i ne pijete kafu.

Ruku, na kojoj merite pretisak, postavite na sto tako da Vam nadlaktica, na koju stavljate manžetnu aparata, bude u visini srca. Ako merite pritisak na obe ruke, zabeležite višu vrednost. Razlika u visini pritiska na jednoj i drugoj ruci ne treba da bude veća od 10, a ako je veća izmerite pritisak ponovo. Ako se održava i dalje ta velika razlika obavestite o tome svog lekara. Kada računate prosečan pritisak, ne uzimate vrednosti izmerene prvog dana. Saberete vrednosti gornjeg pritiska (dijastolni) i podelite ga brojem merenja. Isto uradite i sa donjim (dijastolni) pritiskom. Ako Vam je ovo komplikovano, ponesite lekaru blokčić u koji ste beležili rezultate merenja ili zamolite nekog školarca da vam izračuna srednju vrednost pritiska. Tako dobijena prosečna vrednost bi trebala da bude niža od 135/85 mmHg. Ako je veća znači da imate povišen krvni pritisak. Ako Vam se meri krvni pritisak u zdravstvenoj ustanovi, vrednosti više od 140/ 80 mmHg(18.7/12 kPa) znače hipertenziju.

Za merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima preporučuju se aparati za automatsko merenje pritiska na nadlaktici, a ne preporučuju se aparati za merenje na ručnom zglobu i prstu, jer nisu precizni.