Svetski dan srca

U nedelji borbe protiv srčanih bolesti od 21 do 30 septembra treba da razmislimo da li smo dovoljno učinili za svoje srce. Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok obolevanja i smrtnosti u svetu i kod nas. U Srbiji je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti iz godine u godinu u porastu - oko 60 odsto svih smrtnih slučajeva posledica je upravo ovih oboljenja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od bolesti srca i krvotoka u 2005. godini umrlo je oko 43.500 ljudi, a ukoliko se primarna prevencija ne shvati kao najefikasniji način lečenja, već 2015. godine možemo da očekujem da u Srbiji od bolesti srca i krvotoka umre oko 70.000 ljudi.

Da li znaš svoj rizik?

Povodom obeležavanja 30. septembra Svetskog dana srca, koji se ove godine obeležava pod motom «Da li znaš svoj rizik«, podsetimo se važnosti prevencije bolesti srca i krvnih sudova. Faktori koji mogu dovesti do njih (faktori rizika) su: nasleđe, arterijska hipertenzija, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, šećerna bolest, pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, alkoholizam i stres. Blagovremena dijagnoza i savremena terapija srčanih bolesti su od izuzetnog značaja, ali im je značaj umanjen ako se ne primenjuju preventivne mere. Ono što svaki čovek može da učini za sebe je od neprocenjive važnosti, a to je da umanji delovanje faktora rizika. Jedini faktor rizika na koji još uvek ne može da se utiče je nasleđe.

Povišen krvni pritisak

Povišen krvni pritisak predstavlja vrednost iznad 140/90mm Hg, a za rizične osobe iznad 125. Arterijska hipertenzija je važan faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga. Važno je da se lako otkriva i može da se leči. Da bi se na vreme otkrila hipetrenzija osobe iznad 25. god. treba da mere bar dva puta godišnje, a oni koji imaju u porodici obolele od visokog krvnog pritiska i češće. Zabrinjavajuće je da u Srbiji svaka treća osoba sa povišenim pritiskom nezna da je bolesna, a tek polovina uzima lekove. U lečenju hipertenzije osim antihipertenzivnih lekova, neophodna je antistres terapija, povećana fizička aktivnost i pravilna ishrana.

Povišene vrednosti holesterola i triglicerida

Povišene vrednosti su za ukupni holesterol iznad 6.28mmol/l, za trigliceride iznad 2.28mmol/l, za LDL iznad 4.11mmol/l, a HDL treba da bude u rasponu 1.03 do 1.55mmol/l. Idealne vrednosti masnoća u krvi su niže, pa za ukupan holesterol iznose oko 5, dok kod osoba sa rizikom (nasleđe, hipertenzija, srčana bolest, dijabet) oko 4. Sniženje holesterola za 10% umanjuje rizik oboljevanja od srčanih bolesti za 20-30%. Idealne vrednosti lošeg holesterola u krvi (LDL holesterol) kod zdravih osoba je 3 mmol/L, dok je za osobe sa višim rizikom oko 2 mmol/L. Idealno je da dobri holesterol (HDL holesterol) bude bliži gornjoj granici. Povišene vrednosti se leče ishranom, povećanom fizičkom aktivnošću i lekovima statinima.

Šećerna bolest

Normalna vrednost šećera u krvi, mereno na tašte, je od 3.9 do 6.1mmol/l. Mnoge osobe neznaju da imaju povišen šećer u krvi, a među onima koji znaju ima osoba koje ga neleče. Jednom godišnje treba izmeriti glukozu, ad bi se dijabetes otkrio na vreme. U lečenju je najbitnija dijeta, zatim antidijabetici u tabletama i insulin, umerena fizička aktivnost, normalizacija telesne težine i samokontrola nivoa šećera u krvi.

Gojaznost

Gojaznost je svetski trend u kome, nažalost, ne zaostajemo. Posebno je alarmantna sve veća gojaznost dece, kod kojih se zadnjih godina javlja dijabetes tip II, koji je ranije bio rezervisan za osobe starije od 45 godina. Samo trećina stanovnika Srbije je normalno uhranjena, dok svaka druga osoba ima prekomernu težinu. Ako smanjite telesnu težinu za 10% smanjićete vaš faktor rizika za 30%.

Fizička neaktivnost

Sa sve većim brojem sedatelnih zanimanja, kao i korišćenjem slobodnog vremena za dugotrajno sedenje pred TV-om ili za kompjuterom, je došlo do povećanja rizika oboljevanja od srčanih bolesti. Svakodnevnim pešačenjem 3km, rizik se smanjuje za 30%.

Pušenje

Pušenje dovodi do sužavanja krvnih sudova i povećava rizik oboljevanja od srčanih bolesti. Svaka popušena cigara je rizična kao i pasivno pušenje.

Alkohol

Nije samo hroničan alkoholizam rizik za nastanak srčanih bolesti, već i svakodnevno konzumiranje alkohola u količini većoj od jedne do dve čašice žestokog pića ili čaše vina ili piva dnevno.

Stres

Stres je “bolest savremenog života” koja se može suzbiti fizičkom aktivnošću, psihoterapijom i promenom pogleda na život.