Najopasnija alergena biljka na svetu - ambrozija

Najopasnija alergena biljka na svetu je ambrozija, koja kao korov raste na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga, na nasipima, a ulazi i u žita, voćnjake, vinograde i bašte. U narodu je ova korovska biljka poznata kao limudžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša.

Kako prepoznati ambroziju?

Ambrozija je jednogodišnja biljka visine do 150 cm. Stabljika je uspravna, razgranata, obrasla dlačicama. Listovi su naspramni, jajolikog oblika, dlakavi, višestruko perasto deljeni. Ova biljka niče polovinom aprila, cveta od početka jula do ranih mrazeva. Cvetovi su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana.

Rasprostranjenost ovog korova

Ova veoma invazivna korovska biljka je krajem devetnaestog veka došla iz Amerike u semenu lucerke. Brzo se raširila po celoj Evropi, a sada je najviše ima u Hrvatskoj, BIH, Mađarskoj i Srbiji. U našim krajevima se pojavila polovinom prošlog veka, sedamdesetih godina je već bila znatno raširena, a u zadnjih dvadeset godina predstavlja veliki medicinski problem.

Polen ambrozije

Polen ambrozije je najznačajniji inhalatorni alergen. Polenovo zrno je okruglo, sa šiljcima i sadrži čak 52 jedinjenja koja deluju alergogeno, među kojima je šest posebno opasno. Izaziva alergiju kod deset posto ljudi i najčešći je izazivač polenske kijavice (50 – 60%). Skoro 80% dece sa atopijskom astmom je senzibilisano na polen ambrozije. Zatim su tu i alergijski dermatitis i konjuktivitis. Najviše koncentracije polena ambrozije u Evropi su u Panonskoj niziji. U toku dana koncentracija polena je najviša od pet do deset sati ujutru. Polen ove biljke, koja cveta od početka jula do kraja oktobra, se prenosi na više od 100km. Polen se u vazduhu zadržava više od 100 dana, pri čemu su najveće koncentracije u avgustu i septembru.

Šta izaziva polen ambrozije?

Polenska kijavica je veoma često izazvana polenom ambrozije. Čovek ima osećaj jakog svraba u nosu, kija, često i po deset puta za redom, iz nosa mu curi vodenast sekret.

Konjuktivituis može da se javi samostalno i zajedno sa kijavicom ili opstrukcijom disajnih puteva. Čovek oseća svrab i peckanje u očima čija je sluzokoža crvena. Pojačano je suzenje očiju, a takođe i kapci mogu da budu otečeni.

Atopijska astma je sve češća, posebno kod dece, sa tendecijom porasta broja obolelih. Tegobe su najizraženije u ranim jutarnjim satima, kada se javlja napad otežanog disanja, pri čemu je bolesniku teže da izdahne vazduh, što čini sa vidnim naporom. Udah je kratak i bučan, izdah produžen, a često se čuje i pištanje u grudima. Napad se obično završava kašljem i iskašljavanjem oskudnog ispljuvka.

Alergijski dermatitis se ispoljava svrabom kože i pojavom crvenila, često sa plihovima.

Kako se lečiti?

Kod umereno teških alergija se koriste antihistaminici, kao npr. Loratadin. Kod astme se za dugotrajnu prevenciju koriste antiinflamatorni lekovi: inhalacioni kortikosteroidi, kromoni i nedokromil, a za prekidanje astmatičnog napada najčešće kratko delujući beta dva agonisti. Najčešće se koriste rastvori za inhalaciju pomoću "pumpica" ili inhalatora za malu decu.

Kako se zaštitit od polena ambrozije?

Treba izbegavati zlazak iz kuće od pet sati ujutro do deset sati pre podne, kada je najveća koncentracija polena. Držati zatvorene prozore od stana ili automobila ako smo na putovanju, kako polen ne bi ulazio. Slobodno vreme provoditi na mestima gde nema ambrozije. Radove van kuće obavljati neposredno nakon prestanka kiše, kada je koncentracija polena najmanja, kasno posle podne ili predveče. Preporuka je pranje kose pre spavanja i često pranje ruku. Izbjegavati pušenje, različite sprejeve (dezodoransi, osveživači), jer pojačavaju simptome alergije. Ne sušiti odeću ili cipele van kuće i ne izlaziti iz kuće za vreme suvih i vetrovitih dana.

Kako se suzbija ambrozija?

Ambrozija se može suzbiti herbicidima i košenjem i čupanjem. Treba je pokositi u rano proleće, pre njenog cvetanja. Potpuno iskorenjivanje je ipak moguće samo njenim čupanjem iz korena i hemijskim sredstvima. Suzbijanje nije tako lako, jer seme može da preživi više od trideset godina, čak i u uslovima smrzavanja, pa je neophodna neprekidna borba protiv ovog korova.