Niko nije savršen

Kada bi prihvatili činjenicu da niko nije savršen, mnogi bi svoj život učinili mnogo lepšim. Poznata je izreka " na greškama se uči". Zaista ono što nas najviše nauči i opameti su upravo sopstvene greške. One su jedan izuzetan dar, koga se većina ljudi nepotrebno stidi.

Očajnički pokušavamo da izbegnemo greške, iako smo svesni da nam upravo one mogu dosta pomoći. Želimo da sebe doživljavamo kao bezgrešne ili bar da nas drugi tako vide. Kad shvatimo da smo obični ljudi, koji nisu imuni na greške, to teško doživljavamo, napadamo sami sebe ili druge. Da bi se spasili bola, izazvanog saznanjem da nismo nepogrešivi, počinjemo da jedemo dosta, gojimo se, a onda mislimo da nismo savršeni, jer smo debeli. Variranje težine je jedna od fizičkih manifestacija nemogućnosti da se suočimo sa svojom nesavršenošću.

Prihvatimo svoju nesavršenost

Da bi se oslobodili zavisnosti od savršenstva treba da priznamo sebi jasno i glasno da nismo savršeni. Svaki dan pravimo greške i to je normalno. Ako ovo ne možemo da priznamo opet pravimo grešku. Većina grešaka je ipak beznačajna – jaka stvar. Priznajmo sebi da smo u životu načinili i velike greške koje su uticale na naš život. Biće nam lakše kad to priznamo i nastavimo da živimo sa tim saznanjem. Ako to ne učinimo imaćemo veliki pritisak do kraja života. Da li stvarno to sebi želimo? Obećajmo sebi da ćemo učiti na svojim greškama. Neka nam deviza bude " ko zna zašto je dobro što se ovo desilo". Razmislimo šta iz načinjene greške možemo da naučimo i ponašajmo se u skladu sa dobijenim zaključkom.

Vremenska mašina, za sada, ne postoji i ne možemo da se vratimo u prošlost da izmenimo neku grešku, zbog koje patimo. Ipak možemo i bez toga da izmenimo svoj život, tako što nećemo biti opterećeni savršenstvom, jer ono zaista ne postoji.