Letnje vrućine - opasnost za hronične bolesnike

Izuzetno toplo vreme kod hroničnih bolesnika može da pogorša simptome. Dok kod zdravih često izaziva slabost, vrtoglavicu i glavobolju, kod obolelih od srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa može da dovede do ozbiljnih komplikacija osnovne bolesti. Dodatni oprez u letnjim danima se preporučuje posebno obolelima od kardiovaskularnih, respiratornih, reumatskih bolesti i dijabetesa.

Na visokim temperaturama krvni sudovi se šire i može doći do znatnog pada krvnog pritiska. To može da izazove neprijatnu vrtoglavicu, muku i lupanje srca. Kolebanje pritiska nije samo neprijatno, već može da bude i opasno sobzirom da povećava rizik za pucanje (ruptura) krvnih sudova i moždani udar (šlog). Da bi se taj rizik umanjio u letnjim mesecima je neophodno češće merenje pritiska i korigovanje terapije. Najverovatnije će biti potrebno smanjivanje doze ACE inhibitora. U svakom slučaju neophodan je kontrolni lekarski pregled, gde će Vam biti objašnjeno za koji lek možete da smanjite dozu i za koliko, a za koji nesmete da pravite izmene. Oboleli od visokog krvnog pritiska u letnjim mesecima treba da izbegavaju teže fizičke poslove. Ne preporučuje im se boravak na suncu u periodu od devet sati ujutru do pet posle podne. Fizički napor uz visoku temperaturu može dovesti do kobnog kolebanja krvnog pritiska.

Hronični kardiovaskularni bolesnici su tokom leta najviše ugroženi. Neophodno je da se pridržavaju propisane terapije od strane lekara. Treba da izbegavaju alkohol, kafu, masnu i prženu hranu. Ishrana treba da se bazira na salatama, kuvanoj hrani, povrću, voću, piletini, ribi i žitaricama. Za obavljanje poslova i boravak van kuće treba da rezervišu rano jutro, kasno poslepodne i veče.

Plućni bolesnici, pre svega astmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća, treba da izbegavaju boravak u zadimljenim prostorijama, kao i mesta gde ima dosta prašine, polena i životinjskih dlaka. Ako dođe do otežanog disanja treba prekinuti fizički napor, jer zahteva više kiseonika. Letnje vreme pogoduje nekim virusima, pa može doći do respiratornih infekcija, koje su teže kod ovih bolesnike. Zato je neophodno više boraviti na svežem vazduhu. Ishranu bazirati na unosu većih količina voća i povrća i tako ojačati odbrambeni sistem organizma. Od sportskih aktivnosti posebno je pogodno plivanje.

U letnjim mesecima dijabetičari treba češće da mere glikemiju. Postoji mogućnost da im u letnjim danima treba niža doza insulina. Ako ste na plaži ili se odmarate na visokoj temperaturi treba češće da merite glikemiju i da unosite više tečnosti. Stručnjaci savetuju da se pre plivanja meri nivo šećera u krvi. Ako je veći od 16 mmol/l telesna aktivnost je dobrodošla, da bi se šećer sagoreo. Ako je glikemija niža od 8.5 mmol/l treba pojesti, pre kupanja, neku namirnicu bogatu ugljenim hidratima, kako bi se izbegla hipoglikemija u vodi. Aparat za merenje glikemije i test trake treba držati u hladu.

Reumatskim bolesnicima promene vremena, koje su česte leti, pogoršavaju tegobe. Ako je leto stabilno tegobe su znatno manje. Ovo godišnje doba treba iskoristiti za vežbe. Bez obzira što su tada tegobe manje, ako je u pitanju zapaljenjski reumatizam, tok bolesti nije usporen. To se zaključilo na osnovu istraživanja, koja su pokazala da su komplikacije i deformiteti isti kod bolesnika koji žive u toplijim krajevima i imaju mnogo blaže tekobe, kao kod onih koji žive u kontinentalnim ili hladnim. Svim reumatskim bolesnicima se preporučuje sunčanje i ležanje na toplom pesku i eventualno mazanje lekovitim blatom. Blagotvorno deluje i kupanje u toplom morskom plićaku, ali je neophodno da se po izlasku iz vode obavezno mokar kupaći kostim zameni suvim. Lekovi se koriste redovno prema uputstvu reumatologa.

Hronični bolesnici leti treba pažljivo da planiraju putovanje, da bi izbegli komplikacije svoje bolesti. Putovanje nosi najmanji rizik ujutru i kasno poslepodne. Ne bi trebali da kreću sami na put, a za svaki slučaj saputnike treba da obaveste o simptomima svoje bolesti. Pre puta pritisak treba da se reguliše. Visoka temperatura dovodi do pojačanog znojenja, pa može doći do dehidratacije i pada krvnog pritiska, što dovodi do smanjene ishranjenosti vitalnih organa (srce, pluća, mozak, bubrezi i jetra). Da bi se sprečile komplikacije treba poneti tečnost. Osim toga dijabetičari treba da ponesu hranu i rezervni inzulin. Inzulin se prenosi u frižideru na + 4 stepeni. Nesme da mrzne niti da bude na visokoj temperaturi, jer gubi dejstvo. Pre i u toku puta treba izbegavati obilne obroke i veće količine soli. Prednost se daje klimatizovanim prevoznim sredstvima s tim da temperaturna razlika ne bude veća od pet do sedam stepeni. Ako nema klimatizacije otvoriti prozor, ali se skloniti sa promaje.