Za ljubomoru je potrebno troje

Da li je ljubomora normalni pratilac ljubavi ili je ona samo posledica naših strahova, negativnih misli i nesigurnosti u sopstvene vrednosti, svoja i partnerova osećanja? Šta je u osnovi nekontrolisanog besa koji nas preplavi kada pomislimo da nam je voljena osoba neverna ili nas ne voli?

Mnogo je pitanja, nedoumica i pretpostavki, a opet, malo odgovora i rešenja kako da se oslobodimo ovog destruktivnog osećanja, koje nas često vodi u gubitak ljubavi. U svakom slučaju za ljubomoru je potrebno troje i obavezno neko nekoga voli, a treća osoba apsolutno ne mora da postoji, može da bude umišljena. 

Ljubomora je izraz nesigurnosti

Kada se u nekoj vezi pojavi nejednakost i neravnoteža, otvore se vrata ljubomori. Ona se javlja kada neko procenjuje, pogrešno ili tačno, da će voljena osoba prestati da ga voli zbog nekog drugog. To osoba oseća zato što je u dilemi da li vredi kao ljudsko biće, da li je dovoljno lepa, seksi, pametna i uspešna. Tokom života periodi u kojima su ljudi najviše ljubomorni su upravo neke razvojne krize – adolescencija i kriza srednjih godina. Kada su ljudi stabilne ličnosti, koje ne sumnjaju u svoje sposobnosti tada ljubomora praktično ne postoji.

Uvek je drugi kriv

Ljubomorni ljudi nikada ne misle da je krivica u njima. Smatraju da je kriv partner, jer nije lojalan, koketira ili traži drugoga. Kada svojim sumnjičenjima, proveravanjima i prekorevanjima otera voljenu osobu to smatra kao potvrdu svojih sumnji.

Da li su roditelji krivi?

Uzroci ljubomore su nepregledni. Na prvom mestu je nečije uverenje da ne zaslužuje da bude voljen, kompleks koji najčešće nastaje u detinjstvu. Iz tog korena kreću sve kasnije sumnje, a postepeno i nekontrolisane provere partnerove odanosti. Roditelji mogu biti glavni krivci što njihova deca postaju preterano ljubomorna, ako su imali negativna iskustva sa suprotnim polom i deci često ponavljali "ne veruj muškarcima (ili ženama)!". Postoje i ljudi koji sami varaju, pa zato preterano sumnjaju u partnera.

Nema ljubomore bez ljubavi

Za pojavu ljubomore treba da postoji veza u kojoj ima ljubavi, ali je velika zabluda povezivati intenzitet ljubavi i ljubomore. Nekada ljudi, čija ljubav nije tako jaka, takođe osećaju ljubomoru. Razlog je u tome što se osećaju odbačenim, nedovoljno vrednim, izigranim i mogu da budu veoma agresivni. Ljubomora je usko vezana sa psihom i ličnošću. Ljubav je nešto što se ne može kupiti, niti se možemo osigurati da će doživotno trajati. Ljubomorni smo kada mislimo da će voljena osoba početi da voli nekog drugog. Jedno od tumačenja reči ljubomora je da je to ljubav koja mori, ubija. Ljubomorna osoba svojim sumnjama odnos načini nepodnošljivim za partnera i natera ga da prekine i nađe drugog. Tako se ljubomora materijalizuje, jer ljubomorko zaključi da je bio u pravu što je sumnjao da će ga partner izneveriti i ostaviti.

Ženska i muška ljubomora

Podjednako su ljubomorni i muškarci i žene, ali različito izražavaju osećanja. Muškarci su skloniji negiranju ljubomore, ali kad je izražavaju onda su brutalniji. Žene brže priznaju ljubomoru, ne kriju je i reaguju. One su i češće klijenti privatnih detektiva, želeći da saznaju da li su u pravu. S druge strane žene su i veće žrtve ljubomore.

Ljubomora se teško leči

Lečenje ljubomore je praktično neizvodljivo, jer ljubomorna osoba smatra da partner nije veran i da je sasvim normalno što tako reaguje. Sa druge strane ni terapeut nezna da li je u pitanju umišljena ili realna ljubomora. Najdelotvornija je zajednička, partnerska terapija, koja kasnije prerasta u terapiju ljubomorne osobe, pri čemu se pre svega leči uzrok, alkoholizam ili paranoja, a kada se oni izleče ljubomora sama nestaje. Ljudi često pribegavaju terapiji tek kada ih partner napušta, pa je motiv da se ostane u vezi. Ako partner oprosti i vrati se, oni gube interes za lečenje i sve se vraća na staro.