Osteoporoza može da se leči hranom

Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka tegoba kod starijih osoba, posebno kod žena, koje nakon menopauze velikom brzinom gube kalcijum iz kostiju, čime one postaju krte, lako lomljive.

Iako nasleđe ima veliku ulogu u nastanku osteoporoze, ishrana i fizička aktivnost nose deo odgovornosti za nastanak preloma kostiju, komplikacije ove bolesti. Za nastanak jakih kostiju nije bitan samo kalcijum. Naučnici su otkrili i druge hranljive sastojke koji utiču na očuvanje koštane mase.

Najpoznatiji mineral za jačanje kostiju je kalcijum. Najbolje je da se on u mladosti unosi u dovoljnim količinama kako bi se formirale jake kosti. Ali šta da se radi ako smo u mladosti bili nesmotreni i nismo unosili dovoljno ovog minerala. Nakon tridesete godine kalcijum više ne može da poveća koštanu masu, ali je i dalje unošenje kalcijuma bitno, jer se na taj način usporava njegov gubitak i sprečava prelom kostiju. 

Žene treba da se trude da u menopauzu uđu sa što jačim i težim kostima. Posle menopauze gubitak kalcijuma je jako ubrzan. Taj gubitak može znatno da se smanji unosom kalcijuma. Jedna studija pokazuje da je kod žena koje su u postmenopauzi bile šest i više godina, unosom 900mg kalcijuma dnevno (tri šolje mleka) došlo do prekida gubitka koštane mase. Po nekim studijama za žene u postmenopauzi je dovoljno unošenje 1000mg kalcijuma dnevno, a po drugim 1500mg. 

Unos velikih količina kalcijuma ne može da izmeni genetsku predispoziciju za osteoporozu, ali može da smanji njegov nedostatak u organizmu. Kalcijuma ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, ali za utehu onima koji ga ne vole, kalcijuma ima i u kelju odakle se veoma dobro iskorišćava, zatim u lososu i sardinama sa kostima.

Vitamin D je neophiodan za metabolizam kalcijuma. Ženama u postmenopauzi je potrebno 10% više ovog vitamina od preporučene dnevne doze zbog smanjene sposobnosti njegove resorpcije, znači 220ij dnevno. Novozelandski istraživači sa Univerziteta Otago su našli da su žene koje su dve do tri godine uzimale uz kalcijum i vitamin D imale znatno manje preloma od onih koje su uzimale samo kalcijum. Odličan izvor D vitamina su masne morske ribe. U 100g lososa iz konzerve ima 500ij vitamina D. Ista količina sardina ima 300ij, a jegulja ima ubedljivo najviše, čak 5.000ij. U šolji mleka ima 100ij vitamina D. Pomoću sunčevih zraka se stvara vitamin D, pa u zimskim mesecima treba posebno obratiti pažnju na njegov unos. 

Mineral bor, koji se u organizmu nalazi u tragovima, značajno utiče na jačinu kostiju. Njegov nedostatak može da dovede do znatnog remećenja metabolizma kalcijuma, usled čega kosti postaju krte, naročito kosti kukova, te se lako lome. Bor povećava nivo estrogena, kao i drugih sastojaka , koji sprečavaju gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju. Dr Forest Nilsen (Forrest H. Nielsen) iz Centra za istraživanje čovekove ishrane u Severnoj Dakoti tvrdi da bez dovoljno bora organizam nije u stanju da zadrži neophodnu količinu kalcijuma. Otkrio je da žene koje u postmenopauzi ne unose dovoljno bora imaju znatni gubitak kalcijuma i magnezijuma, minerala koji jačaju kosti. Ali, kad su žene uzimale 3mg bora na dan, količinu koja lako može da se obezbedi hranom, gubitak kalcijuma se smanjio za 40%. 

Dr Nilsen ističe u svojim studijama da je bor dovodio do udvostručenja estradiola 17B, najaktivnijeg oblika estrogena, dostižući nivo koji postoji kod žena koje uzimaju zamenu za estrogen. Bora ima najviše u voću, naročito u jabukama, kruškama, grožđu, urmama, suvom grožđu i breskvama, u mahunarkama, pogotovu soji, u jezgrastom voću, uključujući badem, kikiriki i lešnik, ali i u medu. 

Mineral mangan, kao i bor, učestvuje u metabolizmu kostiju. Neophodno je njegovo prisustvo da bi se sprečio gubitak kalcijuma. Ananas je pun mangana, a uz to on se iz ovog voća veoma brzo resorbuje. Mangana ima i u ovsenom brašnu, jezgrastom voću, cerealijama, pasulju, integralnoj pšenici, spanaću i čaju. 

Previše soli u ishrani dovodi do slabljenja kostiju, jer «izvlači» iz njih kalcijum. Istraživači sa Novog Zelanda su grupu starijih žena prvo podvrgli dijeti sa malo soli (1.6g), a zatim im davali hranu sa znatno više soli (3.9G). U obe dijete je unos kalcijuma bio isti. Ipak, uz ishranu sa više soli je gubitak kalcijuma bio veći za 30%. Previše slana ishrana je štetna u svim godinama, a posebno kod starijih žena koje inače imaju veći rizik od osteoporoze i preloma kostiju.

Skorašnje harvardsko istraživanje na 84.000 sredovečnih žena je pokazalo da su one žene koje su pile više od tri šoljice kafe dnevno bile tri puta sklonije prelomu kuka od onih koje su unosile malo i nimalo kofeina. Čaj nije pokazivao štetne efekte. Posebno je rizična kombinacija malo kalcijuma, a dosta kafe. Mora se napomenuti da postoje i studije koje nisu uočile vezu između konzumiranja kafe i osteoporoze. 

Iznenađuje činjenica istraživača sa Pitsburškog univerziteta da malo alkohola, tri do šest čašica u sedam dana dovodi da povećanja estrogena, šro povoljno deluje na mineralizaciju kostiju. Međutim, veće količine alkohola ne povećavaju estrogen. Postoje podaci da veće količine alkohola oštećuju koštane ćelije. Na obdukcijama se vidi da kosti alkoholičara izgledaju kao kod četrdrdeset godina starijie osobe. Količina alkohola koja ne predstavlja opasnost po kosti je ista ona količina koja se preporučuje za opšte zdravlje : ne više od jednog do dva pića dnevno.