Kupina štiti od srčanih bolesti

Kupina, lekovita svakim svojim delom, korenom, listom cvetom i plodom, zauzima važno mesto u ishrani i narodnoj medicini.

Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece, trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakretijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Poznata od davnina i koričćena kao lek pominje se u mnogim istrorijskim spisima. 

Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenih hidrata (6%), belančevina 0.9% i 1% masti uz veći procenat suve materije (20%). Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaga sadrži galotanin u većem procentu (8%) inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su sveži i znatnu količinu vitamina C. 

Fenolna jedinjenja, koje sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti, među kojima su infarkt miokarda i šlog najčešći uzroci smrti u Srbiji. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i svojim sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. 

Galotanin uništava bakterije, među kojima je najznačajnija Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa. Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida i raznih povreda kože i sluzokože. 

Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenja krvnih sudova, koja kod njih vode oštećenju vitalnih organa, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata može češće da se nađe na njihovom jelovniku. 

Narodna medicina već vekovima poznaje lekovita svojstva kupinovog vina dobijenog prirodnim vrenjem zrelih plodova kupine. Kupinovo vino ima svoje medicinsko opravdanje, a u farmakologiji je svrstano u lekovito. Sadrži kiseline sličnog dejstva kao želudačna, pa pomaže u varenju hrane, posebno belančevina. Postoje podaci da kvercentin, sastojak kupinovo vina, sprečava rak (časopis "Weine and Spiritus" broj 29 iz 1995) i usporava starenje. Preporučuje se kod anemije, iscrplenosti, slabe uhranjenosti, za regulisanje varenja, sniženje krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije krvi. Posebno je korisno u ishrani, rekovalescenata i ljudi slabog imuniteta. Pojačava apetit, doprinosi boljem lučenju žuči i mokraće i pozitivno utiče na metabolizam. 

Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod povećane poterbe organizma za gvožđem kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti i za jačanje imuniteta. 

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. 

Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno tj. za sprečavanje anemije, srčanih bolesti, raka i za jačanje imuniteta.