Multipla skleroza - uloga masti

U poslednje vreme, istraživači sve više ispitiju povezanost multiple skleroze sa ishranom i uočavaju značajnu ulogu masti u nastanku i toku ove bolesti.

Multipla skleroza je neurološko oboljenje nepoznatog uzroka, sa simptomima koji se kreću od blagih do ozbiljnih koji onesposobljavaju čoveka. Uočena je veza ove bolesti sa ishranom. Stanovništvo koje jede dosta masti, posebno mlečnih mast, ima visoku učestalost multiple skleroze. Izgleda da su stanovnici ribarskih naselja veoma otporni na nju. To povećava sumnju da izvesne nepravilnosti u varenju masti mogu delimično biti uzrok ovog oboljenja.

Neurolog Dr Roj Svenk, sa Univerziteta medicinskih nauka u Portlandu, dugo je lečio pacijente sa multiplom sklerozom ishranom sa nisko zasićenim mastima, prilično uspešno. U britanskom medicinskom časopisu "The Lancer", Dr Svenk je 1990. godine prikazao uspeh svoje dijete. On je pratio 144 pacijenta u toku 34 godine. Pokazalo se da su oni koji su smanjili unošenje zasićenih masti na manje od 20 grama dnevno imali mnogo manje pogoršanja bolesti i nižu smrtnost nego oni koji su jeli više zasićenih masti.

Najupadljivije koristi od dijete imali su oni koji su počeli sa ukidanjem masti pre nego što je bolest uzela maha. "Ako smo pacijenta podvrgli dijeti pre nego što se razvila nesposobnost, 95% takvih je živelo još 30 godina bez značajnije nesposobnosti. Svima koji se nisu pridržavali dijete stanje se pogoršavalo i većina je umrla u toku 20 godina", kaže Dr Svenk.

Dr Svenk sada nalazi da unošenje još manje zasićenih mast - najviše 15 grama dnevno - donosi značajnije i brže poboljšanje. Izgleda da je za ove pacijente najštetinije dejstvo mlečnih masti. Na drugom mestu su masti iz mesa.

U isto vreme, ovim pacijentima mogu biti potrebne veće količine omega-3 masti iz mora. U nedavnoj studiji, Dr Ralf Holman sa Univerziteta Minesota i Dr Emre Kokmen sa Klinike Mejo pokazali su da pacijenti sa multiplom sklerozom imaju veoma poremećene odnose masnih kiselina u krvi, koji se karakterišu ozbiljnim nedostatkom omega-3 masnih kiselina.

Dr Holman optužuje uglavnom neravnotežu masnih kiselina za poremećaj u metabolisanju masti i smatra da bi se to moglo delimično popraviti unošenjem ulja bogatih omega-3 kiselinama. "Riblje ulje je najmoćnije", kaže on, ali i neka biljna ulja, uglavnom kanola (ulje uljane repice) i iz lanenog semena, takođe mogu pomoći. Nisu potrebne "astronomsko visoke količine ulja" da bi se popravio manjak, kaže DR Holman. "Reč je o nekoliko kašičica dnevno."

Prema nedavnoj britanskoj studiji, riblje ulje je, u toku trogodišnjeg perioda, smanjivalo stepen pogoršanja u grupi 312 pacijenta sa multiplom sklerozom. Najbolji izvor omega 3 masnih kiselina je masna morska riba, pre svega tunj, sardine, skuša i losos, ima ih i u drugim ribama i plodovima mora, zatim u lanenom semenu, orasima i kiviju.

Glavne tačke dijete Dr Svenka za multiplu sklerozu:

  • Ne crveno meso u toku prve godine bolesti, uključujući i tamnu piletinu i ćuretinu. Posle toga, ne više od 100g crvenog mesa nedeljno, sa najmanjom mogućom količinom masti.
  • Ne mlečni proizvodi sa 1 i više odsto mlečne masti. Smete da jedete bilo koju količinu nemasnog mleka, obranog mleka, obranog mleka u prahu, sireva ispod 1% masti i nemasnog jogurta.
  • Ne industriska hrana sa zasićenim mastima.
  • Ne više od 15 grama ili tri kašičice zasićenih masti dnevno. Jedna šolja punomasnog mleka sadrži 5 grama zasićenih masti, jedna kašika putera - 7g, a 100 grama krem sira - 6 grama.
  • Minimum četiri i maksimum deset kašika nezasićenih masti dnevno, kao što su suncokretovo i kukuruzno ulje, ulje iz pamučnog smena, sojino i susamovo ulje, ulje pšeničnih klica, lanenog semena i kikirikija i maslinovo ulje.
  • Jedna kašika ulja iz jetre bakalara, kao i riba, nekoliko puta nedeljno, ili prosečno 30 grama morske ribe dnevno. (Detaljna dijeta Dr Svenka u knjizi "The multiple sclerosis Diet Book, New Jork, Doubleday, 1987)

Izvor: Jean Carper  Food - Your miracle medicine