Breskva, savršeno letnje osveženje

Sočne, aromatične, ukusne, nisko kalorične, bogate vodom, breskve su idealno osveženje u vrelim letnjim danima.

Kinezi su ih gajili još pre četiri hiljade godina. Smatrali su ih simbolom besmrtnosti i dugog života. Grčka i Persija su počele sa gajenjem bresaka 300 godina pre Hrista, dok su je Rimljani raširili Evropom. Smatrajući da potiče iz Persije, dali su joj ime Prunus persica, što u prevodu znači persijska šljiva.

Breskva je sočan plod drveta Prunus persica. Okruglog je oblika, crvenkasto-žute boje, površine prekrivene dlačicama i svojstvene arome. Ukrštanjem i odabiranjem se postiglo da danas imamo mnogo raznih sorti. Kod nekih se koštica lako odvaja, a kod drugih ne, dok kod nektarina kora nema dlačica. Ovo ukusno voće dugo može da se jede u svežem stanju, jer sazreva od proleća do kraja leta.

Breskva sadrži 87 % vode, 12% ugljenih hidrata i veoma malo masti (0.1 %) i belančevina (0.5 %). Kalorijska vrednost je mala, samo 40 - 52 kkal na 100 g voća (energetska vrednost različitih sorti se razlikuje). Dijetnih vlakna ima ima dosta (2.3 %), ali uglavnom u kori.

Od vitamina sadrži najviše beta-karotina, vitamina C, B grupe i PP. Beta-karotin, crveno-narandžasti pigment koji se nalazi u voću i povrću, poznat je još i kao provitamin A. Beta-karotin ima dve uloge u organizmu: u slučaju potrebe prelazi u vitamin A (retinol), a ukoliko ga u organizmu ima dovoljno, deluje kao antioksidans. Od minerala u breskvi ima najviše kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, sumpora i kalcijuma. Među retkim je voćem koje sadrži selen. Za razliku od breskve, njena sorta nektarina ima manje vitamina C, ali više beta-karotina i veću kalorijsku vrednost.

Breskva ne deluje samo osvežavajuće na organizam, već i lekovito. Ima diuretski efekat, snižava krvni pritisak, smanjuje rizik od šloga, pročišćava organizam, podstiče i olakšava varenje. Sadrži antioksidanse, kojima pripadaju beta-karotin, vitamini C i selen, koji pomažu u onesposobljavanju slobodnih radikala (nestabilnih molekula kao nusproizvoda oksidacije). Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijsku strukturu, što vodi do hroničnih i malignih oboljenja i ubrzavanja procesa starenja. Takođe, breskve povoljno deluju na funkcionisanje odbranbemog sistema, rad štitne žlezde i zaštitu srca. Pomaže kod depresije, premora i nervoze. Redukuje količinu štetnih jedinjenja koja izazivaju nastanak reumatskih oboljenja.

U vrelim letnjim danima breskva pomaže da se rashladite i osvežite. Zbog svog prijatnog ukusa i lekovitosti zaslužije da se nađe u svakoj letnjoj voćnoj salati.