Ulcerozni kolitis - ishrana kao deo lečenja

U lečenju ulceroznog kolitisa ishrana zauzima važno mesto. Ona može da ublaži tegobe, proredi periode pogoršanja bolesti i smanji potrebu za lekovima. Pravilna ishrana sprečava nadražaj sluzokože debelog creva i deficit hranljivih materija.

Ulcerozni kolitis je hronično zapaljenje debelog creva, nepoznatog uzroka, koje se karakteriše grčevitim bolovima u stomaku, učestalim sluzavo - krvavim stolicama i povišenom temperaturom u težim slučajevima.

Način pripremanja hrane

Način pripremanja hrane kod ove hronične bolesti je specifičan, što mnogima predstavlja teškoću. U sprovođenju dijete promena ustaljenih navika je "najtvrđi orah".

Hrana treba da bude raznovrsta, ukusno pripremljena i lepo servirana. Mogu da je jedu i ostali ukućani, tim pre što se priprema po principima zdrave hrane. Jela se pripremaju kuvanjem, dinstanjem uz dodatak manje količine ulja i pečenjem na grilu, teglonu ili foliji. Najčešće se priprema po pravilu "staviti sve od jednom". U šerpu se stave svi sastojci, manja količina ulja, voda i kuva se na umerenoj temperaturi do željene gustine.

Dok zdravi ljudi mogu ponekad da konzumiraju hranu pripremljenu na nezdrav način, oboleli od ulceroznog kolitisa to sebi ne mogu dozvoliti. Zabranjeno je pripremanje jela prženjem, pohovanjem i dinstanjem na mnogo ulja. Ne priprema se ni pečenjem, jer je poznato da dobrog pečenja nema bez masnoće. Nisu dozvoljena jela sa zaprškom, kao i prelivena zagrejanom mašću i uljima.

Sprovođenje dijete je lakše, ako je bolesniku jasno da je pravilna ishrana sastavni deo lečenja. Neophodno je nošenje hrane na posao, jer bolesnik treba da jede češće po malo. Dnevno treba da ima pet obroka. Obrok ne sme da bude preobilan i konzumiran na brzinu. Hrana treba dobro da se sazvaće, jer varenje započinje u ustima.

Dozvoljena hrana

Bolesniku se obično kaže šta ne sme da jede bez isticanja dozvoljene hrane. Tako on stiče utisak da nema šta da jede, mada spisak dozvoljenih namirnica nije mali. Može da jede sve vrste posnih supa i čorba od posnih mesa (piletina, junetina, teletina), krem čorbe od povrća i mesa. Krem čorba dobija gustinu pasiranjem povrća. U čorbu može da se doda pirinač ili griz, u supu testenina. Pirinčana i kukuruzna testenina može biti povremeno na jelovniku. Hleb treba da bude od juče ili da se prepeče. Juneće, teleće i pileće meso može da se kuva, dinsta ili peče, samo ili sa povrćem. Povrće je najbolje pasirati. Može da se jede u vidu pirea od jedne ili više vrsta povrća. Jaja se jedu kao meko kuvana, a od mlečnih proizvoda dozvoljeni su jogurt, posebno probiotski, kiselo mleko i mlad sir. Voće treba jesti kao kompot. Ne jede se kora od voća, te se kompot priprema od oljuštenog. Može da se iscedi sok od voća. Voćni sokovi ne treba da budu previše slatki. Najbolje je koristiti domaće. Povremeno može da se jede sveža banana. Dinstana bundeva je odličan slatkiš. Ponekad mogu da se jedu orasi, lešnici i bademi, dobro sažvakani ili mleveni.

U ishrani posebno mesto zauzimaju maslinovo ulje i masna morska riba: tunj, skusa, sardine i losos. Ima istraživanja koja pokazuju da smanjuju zapaljenje kod ulceroznog kolitisa, ublažavaju tegobe i proređuju periode pogoršanja bolesti. Maslinovo ulje treba da se koristi svakodnevno po dve do tri kašike. Morske ribe treba da se jedu tri puta nedeljno. Pripremaju se kao kuvane ili pečene na foliji, bez dodatka suncokretovog ulja, koje bi poništilo pozitivan efekat karisnih masnoća riba. Ako morate da dodate ulje, neka to bude malo maslinovog.

Zabranjene namirnice

Nije dozvoljeno suviše masno meso kao svinjsko i ovčije, suhomesnati proizvodi, konzervirano meso, dimljeno i sušeno. Bilo koje meso nije dozvoljena ako je pripremljeno prženjem, pohovanjem ili pečenjem i dinstanjem na dosta ulja. Riba nije dozvoljena ako je konzervirana, pržena, pohovana i pečena na puno ulja. Nije povoljna rečna masna riba kao som i tovljeni šaran. Ovakva mesa i ribe ne preporučuju se ni zdravim ljudima, koji žele da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Oboleli ne treba da koriste masne supe i čorbe, variva sa kupusom i karfilolom, industrijske supe i kocke za supe. Treba da izbegava slatko mleko, mlečni sladoled, kačkavalj i punomasne sireve. Povrće se ne jede kao sirovo, a izbegavaju se i kuvani kupus, svež i kiseo, varivo od graška i sočiva, keleraba, praziluk, prokelj, paprika. Povrće koje se može ispeći i oljuštiti, kao paprika, može da se koristi. Kod paradajza treba odstraniti koru i semenke, a pojesti samo meso. Sirovo i neljušteno povrće pogoršava tegobe.

Svinjska mast, loj i zagrejana ulja se ne koriste jer podstiču zapaljenje. Izbegava se sredina hleba, svež i gnjecav hleb,  lisnato pecivo i ostale vrste masnog i svežeg peciva. Može da se jede nezaslađen keks. Od slatkiša se ne koriste torte, kolači, kakao i čokolada. Začini: biber, aleva paprika, cimet i senf nadražuju debelo crevo i zato se ne koriste. Alkohol, kafa i jaki čaj (indijski, ruski, kineski) nisu dozvoljeni. Zamenjuju ih nezaslađeni blagi biljni čajevi.

Izbegavanjem ovih namirnica, posebno ako nisu pripremljene na zadovoljavajući način smanjuje se nadražaj debelog creva i olakšava varenje. U periodu pogoršanja, kada bolesnik ima učestale krvavo-sluzave stolice može doći do nedostatka pojedinih hranljivih materija, pre svega gvožđa. Nadoknada se ostvaruje lekovima i suplementima.

Povezani clanci:

Hronicni ulcerozni kolitis