Hrana može izazvati depresiju... i izlečiti je

Interesantno je da se uzrok depresije može kriti u hrani koju unosimo. Hrana može biti i lek protiv depresije.

Postoje namirnice koje provociraju depresiju: šećer, zaslađivači, kafa i crveno meso u većoj količini. Ako pijete 3 do 4 ili više šolja kafe dnevno, možete postati zavisni od kofeina. On je neka vrsta dopinga. Kada se lišite svoje uobičajene dnevne doze može se javiti osećaj slabosti. Bićete nesrećni i bezvoljni - to je kofeinska depresija. Izbeći ćete ovu vrstu depresije ako ne pijete više od dve šolje kafe dnevno. Poželjno je da postepeno smanjite korišćenje kafe. Nagli prekid korišćenja izazva depresiju, kod nekih i glavobolju.

Istina o slatkišima: kada su loše raspoloženi ljudi jedu slatko, ali previše šećera dovodi do umora i pogoršanja depresije. Slatkiši, takođe, mogu izazvati zavisnost. Posledica te zavisnosti je navikavanje organizma na proizvodnju veće količine izulina, što zahteva više šećera. Ako organizam ne dobije očekivanu dozu dolazi do naglog pada raspoloženja. I ne pokušavajte da šećer zamenite zaslađivačima. Oni, takođe, izazivaju depresiju.

Ako crveno meso - svinjetinu, govedinu, jagnjetinu - jedete često i u većoj količini, ono ne uspeva da se potpuno svari. U crevima počinje da se raspada, formira toksine koji se resorbuju u krv i deluju na nervni sistem izazivajući umor, razdražljivost, uopšte, jedno depresivno raspoloženje.

Često depresiju ne izazivaju same namirnice, već navike u vezi ishrane. Na primer, ako ste na dijeti i jedete jednoličnu hranu, često neukusnu, to će dramatično porgoršati raspoloženje i izazvati hroničan umor. Za dijetu odaberite namirnice koje volite, pripremite ih i servirajte lepo. Ishrana namirnicama koje ne volite može vam naneti psihološku traumu.

Plašeći se da se ne ugoje, mnogi sebe lišavaju važnih namirnica, bez kojih se depresija pogoršava, na primer, ako se ograničava unos biljnih ulja i masnih morskih riba. masne morske ribe, kao što su skuša, losos, sardine i tunj, sadrže veliku količinu omega 3 masnih kiselina koje su neophodne za funkcionisanje delova mozga odgovornih za dobro raspoloženje. Nedovoljna količina magnezijuma, folne kiseline i vitamina B6, kojih ima u voću i povrću, dovodi do smanjenja nivoa serotonina u mozgu, koji je jako važan za dobro raspoloženje.

Nije preporučljivo držanje dijete u jesenjim mesecima. Smanjenje dnevnog svetla i zahlađenje i inače deluje depresivno na čoveka. Ako ipak držite dijetu, neophodno je da težinu smanjujete postepeno u dužem vremenskom periodu - nikako naglo.

U borbi protiv depresije mogu pomoći sir, piletina, ćuretina, integralni hleb i testenina. Oni sadrže supstance iz kojih se sintetišu neurotransmiteri serotonin i dopamin, hormoni radosti.

Crvena, narandžasta i žuta boja mogu poboljšati raspoloženje. Ako ste skloni depresiji držite na stolu pomorandže, mandarine, šargarepu, bundevu, paprike, ananas i kukuruz. Ne plašite se za liniju ako pojedete nešto od toga - sve su to niskokalorične namirnice.

Ne zaboravite da koristite namirnice bogate magnezijumom i vitaminom B6. One smanjuju razdražljivost i normalizuju san. To su orasi, banane, zeleno lisnato povrće, lubenice, a takođe je korisna mineralna voda sa većim sadržajem magnezijuma.

Izvor