Ishrana obolelih od gihta

Giht je metabolička hronična reumatska bolest u čijem lečenju je veoma važna ishrana. Pojedine namirnice mogu provocirati napad neizdrživog bola, dok druge mogu ublažiti zapaljenje.

Ova teška hronična bolest nastaje zbog povećanog stvaranja mokraćne kiseline, koja se taloži u zglobovima, izazivajući zapaljenje, jak bol i otok. Mokraćna kiselina nastaje razgradnom purina, pa je dijeta usmerena u prvom redu na izbegavanje namirnica koje ih sadrže u većoj količini. 

Što manje mesa

Purina ima najviše u mesu, koje se ograničava u ishrani obolelih od gihra. To se odnosi na živinsko meso, sva crvena mesa i iznutrice. Iznutrice su osim purinima, bogate holesterolom, koji takođe treba da se izbegava. Potrbe organizma u belančevinama su 1g na kilogram telesne težine i toliko se i preporučuje obolelima od gihta. U toku akutnoh gihtičnog napada meso se uopšte ne konzumira.

Umesto mesa mogu da se jedu jaja. Jedno jaje sadrži belančevina kao 50g mesa. Dok belanca mogu da se jedu slobodno, sa žumancima ne treba preterivati. To se posebno odnosi na obolele koji imaju povišen holesterol i trigliceride, što nije retko kod osoba sa gihtom. 

Pri koričćenju mesa prednost dajte morskim ribama, jer sadtže omega-3 masne kiseline koje smanjuju zapaljenjski proces u zglobovima. Od crvenih mesa koriste se posna, kao što su teleće, juneće i govedje. Svinjsko se izbegava jer sadrži dosta skrivenih masnoća koje ne mogu da se uklone. Treba izbegavati tovljenu živinu, a jesti domaću ako nije tovljena i divlju.

Gde se kriju purini

U mesu ih ima najviše, ali se izvesne količine purina nalaze u mahunarkama, kao što su pasulj, sočivo i grašak, zatim u pečurkama i spanaću. Ima ih i u kvascu, pa treba unositi umerene količine hleba i testenina.

Alkohol – ne

Alkohol upadljivo povećava produkciju mokraćne kiseline. Ako se konzumira sa mesom koje sadrži građu za nju višestruko se povećava rizik. Ne retko obilan obrok, bogat mesom, zaliven alkohlom provocira gihtičan napad.

Gojaznost i giht

Udruženost gihta sa gojaznošću je poznata. Polovina obolelih ima telesnu težinu 15% veću od normalne. Smanjenjem telesne težine znatno se smanjuje nivo mokraćne kiseline, time i njeno taloženje u zglobovima u vidu kristala.

Veći unos tečnosti

Veći unos tečnosti smanjuje nivo opasne mokraćne kiseline, jer dovodi do njenog pojačanog izlučivanja putem bubrega. Zatim smanjuje taloženje kristala u bubrezima, koje oštećuje ove važne organe i dovodi do još slabije eliminacije mokraćne kiseline.

Unos tečnosti posebno mora biti povećan pri korišćenju urikozurika (probenecid, sulfinpirazon, estrogeni). Oni povećavaju izbacivanje mokraćne kiseline preko bubrega. Ako se ne unosi veća količina tečnosti, ona se taloži u bubrezima stvarajući kamence.

Uloga masti

Unos masti se ograničava, jer one mogu pokrenuti zapaljenjski proces u zglobovima. Nisu sve masnoće podjednako štetne. Najveći krivci su zasićene masnoće mesa, iznutrica, masne kiseline omega – 6, kojih ima u kukuruznom i suncokretovom ulju i margarinima. One utiču na biohemijske reakcije u ćelijama podstičući stvaranje supstanci (prostaglandini, leukotrijeni i dr.), koje pokreću zapaljenje. Treba izbegavati stare zrele sireve, pavlaku i maslac.

Mesne prerađevine, kao slanina, šunka i viršle, sadrže konzervanse i druge hemijske supstance, koje kod nekih osoba pokreću artritične reakcije. Osim toga masnoće favorizuju pojavu gojaznosti. Na smanjenje zapaljenjskog procesa u zglobovima povoljno utiču riblje i maslinovo ulje. Zapaljenjski proces u zglobovima može umanjiti đumbir, beli luk i morske ribe.

Šta je dozvoljeno

Oboleli od gihta mogu da jedu sve vrste voca, većinu povrća, mlečne proizvode i da piju sokove. Od mlečnih proizvoda treba dati prednost mladom siru i obranom mleku i jogurtu.