Kad dijeta ne pomaže

Gojaznost nije samo posledica nepravilne ishrane. Može nastati zbog zdravstvenih problema i tada dijeta ne pomaže, već treba naći i izlečiti njen uzrok.

Smanjena funkcija štitne žlezde - hipotireoza

Štitna žlezda luči hormone koji kontrolišu metabolizam. Ako ih ne proizvodi dovoljno nastaje hipotireoza, smanjena funkcija žlezde, koja za posledicu može imati i gojenje. Bolesnik dobijanje na težini, iako obično ima smanjen apetit. To ne mora biti naročito izražena gojaznost. Nekada dominiraju otoci ruku, lica, nogu i zglobova. Lice je bledo i podbulo. Bolesnik oseća slabosti, brzo se umara, zimogrožljiv je, ima zatvor, kosa mu se proređuje, istanjuje, nokti postaju krti, a koža i kosa postaju suve. Žene imaju neredovnu menstruaciju, nekada su sterilne, a muškarci se žale na probleme sa potencijom.

Ova bolest, daleko češća kod žena nego muškaraca, obično nastaje i razvija se postepeno, podmuklo, dugo nema tegoba ili su one takve da se misli na druge bolesti.

Funkcionisanje štitne žlezde može lako da se utvrdi merenjem nivoa njenih hormona u krvi. Ova bolest, često udružena sa drugim bolestima žlezda sa unutrašnjim lučenjem i autoimunim bolestima, srčanim bolestima, problemima u trudnoć, se leči hormonima štitne žlezde. Ako se ne leči može imati i smrtni ishod. 

Sindrom policističnih jajnika PCOS

Žene sa ovim sindromom se često javljaju lekaru iz estetskih razloga. Goje se u predelu stomaka i bokova, imaju pojačanu maljavost muškog tipa, akne, masnu kožu i kosu ili opadanje kose. Mogu biti neplodne, imati neredovne menstruacije sa produženim ciklusima ili izostankom menstruacije i ponavljane spontane pobačaje.

PCOS je često udružen sa metaboličkim poremećajima koji su uzrok nastanka teških bolesti kao šećerne i kardiovaskularnih bolesti.

Dijagnoza se postavlja ultrazvukom jajnika, kao i pregledom krvi gde se može uočiti povećanje glukoze, holesterola i triglicerida. Bolest se leči u zavisnosti od dominantnih tegoba. Pre svega je hormonsko. Osim lekova neophodno je smanjenje telesne težine, pojačana fizička aktivnost, prestanak pušenja i konzumiranje alkohola. Samo u najtežim slučajevima se sprovodi hiruško lečenje (resekcija jajnika).

Kušingov sindrom

Oboleli od Kušingovog sindroma se goje u gornjem delu tela (vrata i ramena), dok su ruke i noge tanje. Nekada je pak prisutno gojenje samo u predelu ruku i nogu. Lice je otečeno i crveno, koža istanjena sklona iritacijama, aknama, preosetljiva i na toplotu i na hladnoću.

Javljaju se crveni pečati po telu, posebno na butinama, rukama i grudima. Osobe su osetljive, anksiozne ili depresivne, imaju česte glavobolje, jako žeđaju iako unose dosta tečnosti, imaju probleme sa mokrenjem, visok krvni pritisak i visok nivo šećera u krvi.

Žene mogu imati pojačanu maljavost lica, leđa i grudi, neredovan menstrualni ciklus i izostajanje menstruacije. Muškarci sterilitet, gubljenje seksualnog nagona i želje, dok kod dece dominira naglo gojenje i usporen rast. Oboleli imaju lako lomljive kosti, bolove u kostima i slabost mišića.

Oboleli od Kušingovog sindroma imaju višak kortizola, koji utiče na metabolizam i stres dovodeći do gojaznosti. 

U zavisnosti od izraženosti tegoba, lečenje se sprovodi lekovima, hirurški, hemo ili radiološkom terapijom. Sa terapijom ne treba odugovlačiti, jer može dovesti do dijabetesa i ozbiljnih infekcija, posebno bubrega.

Poremećaj bioritma

Ovaj poremećaj podmuklo nastaje još u adolescentnom periodu života, kada se dan zameni za noć. Hormon leptin, koji se lučin tokom noćnog sna, reguliše osećaj gladi i utiče na metabolizam. Kod osoba koje imaju nedovoljno noćnog on je u manjku što izaziva neadekvatan osećaj gladi iz čega sledi halapljivo prejedanje, posebno noću i nagomilavanje kilograma, a kasnije i kardiovaskularni problemi, visok krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi.

Noćobdije su sklone gojenju, često osećaju glad i tokom dana su pospane, posebno tokom aktivnosti koje se obavljaju sedeći.

Hroničan poremećaj sna ne utiče samo na gojaznost, već na funkcionisanje čitavog organizma i ovu smetnju valja što ranije dijagnostikovati i lečiti kombinovanom medikamentnom i psihoterapijom.

Hronični stres i anksioznost

Hrinični stres i anksioznost mogu dovesti do naglog gojenjam zbog pojačanog apetita. Medjutim, moze dovesti i do gubitka apetita i mršavljenja. Osim promena u kilaži može dovesrti do niza tegoba: poremećaja sna, gubitka energije i koncentracije, psihičke osetljivosti, glavobolje, gubitka seksualne želje. Spisak tegoba je dugačak te se mogu javiti, česti prolivi ili zatvor, bolovi u stomaku, bolovi i stezanje u grudima, lupanje srca i osećaj preskakanja, povišen krvni pritisak, napetost i bol u mišićima... Kod žena može izazvati poremećaj menstrualnog ciklusa i nemogućnost začeća, a kod muškaraca probleme sa potencijom.

Hroničan stres i anksioznost utiču na lučenje kortizola i izazivaju smetnje u čitavom organizmu, uključujući i srce, mozak, funkcionisanje tiroidne žlezde i imunološkog sistema.

Terapija se ne može sprovesti samo lekovima bez promene stila života. Potrebno je dovoljno sna, opuštanje, druženje sa prijateljima, razgovori sa bliskim osobama, bavljenje hobijima, sportom, fitnesom ili nekom drugom fizičkom aktivnošću. Neophodno je pravilno planiranje radnih obaveza i određivanje životnih prioriteta.

Depresija

Depresija može biti uzrok pojačanog apetita i gojenja, ali kao i stres može dovesti do gubitka apetita i mršavljenja. Depresivne osobe se osećaju bespomoćno, beznadežno i imaju osećaj krivice. Često imaju poremećen san, ili dosta spavaju ili pate od nesanice. Smanjuje im se ili gubi seksualna želja. Nezainteresovani su za okolinu, preokupirani svojim problemima, preterano brinući o budućnosti, zdravlju, poslu, predviđajući sve najcrnje. U najtežem slučaju prisutna su razmišljanja o samoubistvu.

Depresija sadrži brojna negativna osećanja koja parališu organizam te je neophodno lečenje, koje predstavlja kombinaciju medikamentoznog i psihoterapije.

Lekovi

Mnogi lekovi kao neželjeno dejstvo imaju uticaj na gojenje. To se pre svega odnosi na antidepresive, analgetike, neke antihistaminike, steroide, polne hormone i antihipertenzive. To ne znači da treba izbegavati lekove, već da se konsultujete sa lekarom o terapiji ako smatrate da je ona uzrok naglog gojenja.

Nasleđe

Sklonost ka gojenju je nasledna. Ako su roditelji, ili jedan od njih, debeli i deca će biti podložnija gojenju. U porodici gde su roditelji gojazni deca lakše usvajaju loše navike u vezi ishrane. Kombinacija nasledne predispozicije i nepravilne ishrane sigurno vodi ka gojaznosti.