Netipična alergija na hranu - intolerancija

Netipična alergija na hranu, netolerancija, izaziva brojne tegobe i bolesti. Testovi na alergiju su negativni, a čovek stvarno pati, ima glavobolju, umor, koprivnjaču, astmu, bolove u zglobovima...

Muke ljudi koji primećuju da im pojedina hrana izaziva tegobe su stvarne. Kada se jave lekaru alergija ne može da se potvrdi. Kožne probe su negativne, IgE normalan pa se odbacije uticaj hrane. Ti ljudi bivaju osuđeni da godinama imaju nepotrebne tegobe i patnje. 

Bolesti i tegobe izazvane hranom

Urođeno nepodnošenje pojedine hrane ili nastalo tokom života može pokrenuti ili pogoršati brojne bolesti. To mogu biti urtikarija (koprivnjača), astma, iritabilni kolon (sindrom prenadraženog debelog creva), ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis. U medicini je to uglavnom poznato. Pod uticajem pojedine hrane možete imati hronični umor, depresiju, migrenu, bol u stomaku, česte prolive. Možete se osećati tromo, neraspoloženo, zlovoljno. Vaša deca mogu imati grčeve, česte infekcije uva, gušenje, osip, proliv pa čak i epileptične napade.

Dr Alan Getis (Alan Gettis) ističe da psihički prblemi, kao depresija i napetost, mogu biti izazvani i/ili pogoršani, kod osetljivih osoba, pojedinom hranom. Alergolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džodžtaun, dr Talal Nsuli (Talal Nsouli) ističe da je odložena alergija na pšenicu, mleko i kukuruz uzrok hroničnog umora u većini slučajeva.

Koje su namirnice najverovatniji pokretači hroničnih bolesti

Iako tegobe zbog nepodnošenja pojedine hrane mogu biti brojne, uglavnom je uzrok ista hrana. Najčešće su to cerealije na bazi pšenice i kukuruza, mlečni proizvodi, kofein, kvasac i agrumi (limun, pomorandža, grjpfrut).

Klasične alergije na hranu

Kod klasičnih alergija na hranu čim se pojede samo komadić hrane na koju smo alergični ubrzo dolazi do reakcije, koja može biti jako burna. Alergija se može ispoljiti kao koprivnjača, osip, svrab i crvenilo po koži, otok usana, napad astme i čak anafilaktički šok (burna reakcija koja može ugroziti život).

Kod klasične alergije na hranu imuni (odbrabeni) sistem pogrešno identifikuje bezazlene materije npr. neke sastojke hane kao opasne materije, viruse, bakterije ili gljivice, i obruši se na njih. Stvara antitela koja se zovu imunoglobulini E (IgE), oslobađa se histamin i druge hemijske materije koje podstiču simptome alergije.

Netipične "alergije" na hranu

Sve veći broj stručnjaka smatra da postoje reakcije na hranu koje nisu klasične alergije. One se često nazivaju popularno alergijama, ali ne odgovaraju klasičnoj definiciji alergija na hranu. Stručnjaci o njima govore kao o netoleranciji (nepodnošenju) hrane, osetljivosti na hranu, metaboličkim reakcijama, odloženim alergijama na hranu ili izmenjenim reakcijama na hranu.

Odložene alergije na hranu

Medicina sve više obraća pažnju na nepodnošenje hrane i proučava vezu sa pojedinim bolestima. Kada jedemo hranu koju ne podnosimo reakcija može da bude blaga tako da je ne povezujemo sa hranom i može se ispoljavati na veliki broj načina. Teškoća njenog otkrivanja je i u tome što može da se javi satima, dan-dva ili duže nakon konzumiranja određene hrane. Zato se često nazivaju odloženim alergijama na hranu. Često mala količina unete grane na koju smo «alergični» ne smeta, već velika. Hrana na koju smo netolerantni ne pokreće imuni sistem, ali izaziva glavobolju, neraspoloženje, gubitak koncentracije, a neke hronične bolesti pogoršava.

Kako nastaje netolerancija na hranu

Ako se pojedina hrana ubaci u krvotok ne dolazi do alergiske reakcije, jer se reakcija dešava u crevima. Po jednoj teoriji hrana pod dejstvom pojedinih bakterija oslobađa toksine i druge hemijske supstance koje pokreću reakciju. Reakcije ne mora uvek da dovodi do tegoba jer zavisi od individualne osetljivosti i ravnoteže bakterija u organima za varenje.

Po drugim teorijama kod nekih osoba sa hroničnim zapaljenjem u crevima postoji «propustljivost creva» tako da pojedine nesvarene čestice hrane dospevaju u krvotok gde ih imuni sistem smatra stranim telima i pokreće alergijsku reakciju.

Po nekima pojedina hrana zbog poremećaja enzima se ne razlaže dovoljno (do krajnjih metaboličkih proizvoda). Na primer kafa, voće i naročito vino sadrže fenole, koji se kod pojedinih ljudi ne razlažu kako treba i izazivaju probleme. Smatra se da zbog toga vino može da izazove migrenu.

Za neke namirnice se smatra da sadrže supstance koje direktno izazivaju alergiju. Mleko sadrži histamin koji učestvuje u alergijama.

Kako otkriti netoleranciju na hranu

Najsigurniji je eliminacioni test koji zahteva vreme i strpljenje. Nedelju dana uopšte ne koristite hranu na koju sumnjate. Najbolje da počnete sa onom koja je najčešći krivac npr. mleko i mlečni proizvodi. Njih nije lako izostaviti iz ishrane, jer ih ima u industrijskim proizvodima. Morate da pročitate deklaraciju svakog industrijskog proizvoda koji želite da koristite, jer je npr. mlečni kazein čest sastojak.

Zapisujte kako se osećate te nedelje. Ako je glavobolja manja, nemate proliv, manje osećate umor ili su vam se smanjile druge tegobe koje su možda posledica nepodnošenja hrane, morate uraditi «provokativni test». Sledeće nedelje svakodnevno po nekoliko puta jedite ispitivane namirnice. Ako se tegobe vrate dokazali ste da ne podnosite tu vrstu namirnice.

Ne možete odjednom da ispitujete delovanje više namirnica, već radite test za svaku posebno. Opasno je da se radi test na kikiriki i škampe jer oni mogu dati opasnu burnu reakciju-anafilaktički šok.

Postoje i laboratorijski testovi (RAST i sl.) na nepodnošenje hrane, ali nisu potpuno sigurni. Dešava se da neku nepodnošljivost ne registruju i obrnuto da pogrešno prikažu osetljivost. Najsigurnije je ono što sami zaključite. To priznaje i alergolog dr Nsuli. Kada utvrdite koju namirnicu ne podnosite izlečenje je jednostavno, jer je potebno samo da je izbacite iz ishrane.